Plaćanje poruka sprečiće neželjenu poštu

Iako se o neželjenoj pošti tokom protekle godine često govorilo i nudila se za ovaj problem brojna rešenja (najčešće u obliku softverskih filtara), broj takvih poruka neprestano se povećavao, a analitičari su predviđali da bi neželjena pošta mogla sledeće godine da dostigne 50% ukupnog broja poslatih poruka. Pored programa za filtriranje, u nekim državama je borba započeta izglasavanjem izuzetno strogih zakona, koji takođe nisu pomogli da se broj poruka smanji.

Najstoži zakon te vrste važi od septembra u Kaliforniji, gde maksimalna novčana kazna koja preti osobama ili firmama koje šalju neželjenu poštu iznosi milion dolara. Po novom zakonu, kažnjava se i onaj koji šalje neželjenu poštu, ali i firma čiji se proizvodi ili usluge reklamiraju na ovaj način. Dosad je najstroži američki zakon u ovoj oblasti predviđao maksimalne kazne od 500 dolara po poruci koja nosi naslov koji nema veze sa sadržinom, u kojoj nije navedena ispravna adresa za odgovor, ili je poslata zloupotrebom tuđeg računara ili web mail servisa.

Svoje rešenje predložio je i treći po veličini američki provajder – EarthLink, imajući u vidu da spemeri često maskiraju svoju pravu e-mail adresu i umesto nje postavljaju u porukama lažnu, nepostojeću. Predloženo rešenje je program koji posreduje između pošiljaoca i primaoca na taj način što zadržava poruku i prvo proverava da li adresa sa koje je poslata stvarno postoji. Provera se izvršava tako što se u poruci poslatoj pošiljaocu nalazi serija brojeva koje on treba da iskopira i pošalje natrag. Ako se to desi, poruka se prosleđuje onome kome je namenjena.

Korisnik ovakvog sistema mogao bi da formira listu adresa za koje nije potrebna provera, kao i da sistemu pošalje „crnu listu“, koja sadrži adrese sa kojih ne želi da prima poštu. Jednom proverene adrese ne proveravaju se svakog puta iznova već se dodaju „beloj listi“. Kritičari ovakvog načina borbe s neželjenom poštom ukazuju na moguće probleme: pošiljalac može zabunom da ne odgovori na proveru ili da pomisli da je poruka sa serijom brojeva neželjena pošta i obriše je; provera može da uspori komunikaciju, naročito ako je sistem preopterećen, pa se provera neće obaviti na vreme.

Dok se traži pravo rešenje, broj neželjenih poruka vrtoglavo raste; u poslednjih godinu i po dana, tvrde predstavnici servisa Hotmail, broj neželjenih poruka u sandučićima njihovih korisnika porastao je za čak 500%, a grupa istraživača tvrdi da primanje i brisanje neželjenih poruka, kao i vreme utrošeno na to američke firme koštaju 8,8 milijardi dolara godišnje. Skorašnja istraživanja pokazuju da neželjena pošta čini više od 40% ukupnog broja poruka, a tendencija rasta čini realnim predviđanje po kome će broj neželjenih poruka preći 50% u idućoj godini.

Agencija Forrester Research, jedna od onih koje redovno prate stanje u ovoj oblasti i objavljuju statistike, predlaže novo, vrlo jednostavno rešenje: naplaćivanje poruka. Njihov predlog je da se za slanje poruke naplaćuje jedan cent. Na taj način, smatraju analitičari ove agencije, troškovi slanja velikog broja poruka smanjili bi aktivnost spemera. Naravno, može se očekivati da bi na uvođenje ovakvog sistema negativno reagovali korisnici elektronske pošte, pa se zato predlaže postojanje mesečnog limita u broju poruka koje mogu da budu poslate besplatno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.