najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Posle 20 godina: šta kažu prvi ljudi PC sveta

Na svečanom skupu održanom u atmosferi euforične radosti zbog dvadesetogodišnjeg stabilnog i usepšnog razvoja, kakav niko nije mogao ni da nasluti, ali i blage sete i čežnje za prvim danima ipionirskim poduhvatima u stvaranju standardâ PC platforme, pojavila su se gotovo sva imena značajna za izum onoga što je nekada predstavljalo robnu marku, a danas je pojam koji označava celu kategoriju uređaja bez kojih je život savremene porodice nezamisliv: personalnog računara (Personal Computer, PC).

Mnogi od ovih ljudi održali su i nadahnute i pomalo dirljive govore povodom dvadesetog rođendana njihovog miljenika i čeda, a mi vam ovom prilikom prenosimo samo neke od bisera.

Bil Gejts, glavni softverski arhitekta nikad moćnijeg, ali i dalje jednako žednog moći i slave, neprikosnovenog vladaoca softverskog sveta – Microsoft-a, kojem je pripala čast da bude prvi na listi zvanica, a koji je jedan od onih koji su još davno uočili (i unovčili) potencijalnu moć računara, predvidevši da će ljudi širom sveta želeti jednostavan pristup mašinama koje su nekada zapremale i čitave spratove u zgradama velikih korporacija, ovom prilikom je rekao: “Mislim da je nekolicina nas bila i oduševljena i ubijena u pojam istovremeno kad smo se našli u prilici da pristupimo superkompjuteru. Obuzme vas želja da pribavite alatku poput te koja bi bila samo vaša, a jasno vam je da je to nemoguće.”

Korisnici računara, međutim, danas imaju pristup personalnim računarima koji su jači od superkompjuterâ o kojima su Gejts i društvance sanjali, čiju snagu mogu da iskoriste na proširivanje njihove upotrebljivosti daleko iza granica koje su u umovima njihovih tvoraca delovale daleko i nedostižno same po sebi. Rej Ozi, osnivač kompanije Groove Networks, koja je zaslužna za jedan od najuspešnijih softverskih paketa u istoriji PC-ja – Lotus Notes, misli, međutim, da ima još mnogo da se radi i da prostora za kreativnost još ima: “Smatram da čak nismo zagrebali ni površinu.”

Endi Grouv, prvi čovek kompanije Intel, na čijem procesoru kao srcu sistema od samog početka pa sve do danas počiva arhitektura personalnog računara, kaže: “U mojoj karijeri, PC je bio proizvod koji je definisao proteklo vreme. U trenutku kada smo pomislili da ćemo odjahati u zalazak Sunca, on je omogućio pristup Internetu, što mu je utrostručilo značaj.”

Od trenutka lansiranja prvog PC modela – sa procesorom Intel 8088 na 4,77 MHz, sa 16 kB radne memorije(proširivao do 256 kB), sa floppy drajvom i bez čvrstog diska – pa do danas, prodato je preko 500 miliona primeraka ovog računara, a u međuvremenu su, jedna po jedna, savladavane nove i nove tehnologije – vektorska i bitmapirana grafika, CAD, DTP, vektorski fontovi, snimanje tona, komponovanje muzike, zvučna kartica, 3D akceleracija, HTTP i ostali protokoli, CD, DVD, Zip drajv, bezbrojna unapređenja procesora, radnih memorija, čvrstih diskova, sistemskih magistrala, matičnih ploča i portova – koje su omogućile da danas PC bude nezaobilazni saradnik u praktično bilo kojoj profesiji, bilo da se radi o nauci, pisanju, grafičkom dizajnu, arhitekturi, građevinarstvu, elektroinženjerstvu, medicini, ili bilo čemu drugom… I, nadasve, komunikacijama, na kom terenu polako preuzima vođstvo od ostalih uređaja namenjenih tome.

IBM je omogućio Microsoft-u da licencira njegov operativni sistem drugim proizvođačima PC računara, što su mnogi smatrali jednim od najlošijih poslovnih poteza u istoriji ove kuće (ovaj potez je, mnogo godina kasnije, pokopao i OS/2, superiorno grafičko radno okruženje koje je predstavljalo daleko napredniju alternativu Microsoft-ovom Windows-u i još pre deset i više godina nudilo neke od stvari čije su čari korisnici Windows-a upoznali tek u proteklih 4-5 godina). Ipak, ovaj “loš” potez podstakao je lavinu proizvođača i proizvoda koji su se utrkivali u želji za sigurnom zaradom, nudeći svoje proizvode za PC. Otvorenost koja je postavljena kao jedno od ključnih svojstava ugrađenih u same temelje PC sveta, pomogla je uspostavljanju standardâ izgradnji praktične i upotrebljive platforme, kao i standardizaciji mnogih hardverskih i softverskih tehnologija i komunikacionih protokola. Mnogi tvrde da je ova, PC-ju imanentna otvorenost tokom vremena nestajala, tako da je od nje danas malo šta ostalo. Poslovni svet sve više želi da upravlja pravcem daljih tehnoloških inovacija, a okupljeni na svečanosti (inače isti oni ljudi koje vlade najuticajnijih zemalja sveta neprestano proganjaju zbog kršenja raznih antimonopolskih propisa) složili su se u oceni da bi davanje previše kontrole nad PC tehnologijom jednoj kompaniji ili jednom konzorcijumu moglo da uguši njen razvoj i spreči dalju evoluciju.

Pričalo se o svemu – od programâ za tabelarna izračunavanja koji su proslavili PC i učinili ga nečim što svaki broker mora da ima – do hardverskih petljanja i “prečicama” i trikovima koji su ovim vukovima PC-ja mnogo značili u njegovim prvim danima.

Jedan od članova tima koji je razvio prvi IBM PC Dejvid Bredli, pomenuo je i jednu od ikona PC sistema – od početka pa do danas: kombinaciju tastera Ctrl + Alt + Del pomoću koje se računar restartuje bez prekida napajanja. Ova kombinacija, kreirana tako da se izbegne mogućnost da sva tri tastera budu slučajno pritisnuta istovremeno, spasla je mnoge glave, časove mukotrpnog rada, ali i čvrste diskove, a Bredli o njoj, ironično, kaže: “Tačno je da sam je ja izmislio. Međutim, Bil ju je učinio slavnom.”

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike