Protokol iz Kjotoa – postignut kompromis
Na klimatskoj konferenciji u Bonu, Nemačka, najzad je postignut kompromis, kojim Protokol iz Kjotoa, potpisan još 1997. godine, postaje punovažni dokument koji obavezuje države potpisnice. Poslednjih meseci, glavna prepreka je bila nova administracija SAD-a, koja je odbijala sporovođenje mera za suzbijanje globalnog zagrevanja.
Stav predsednika Buša je ostao nepromenjen, bez obzira na to što je sporazum prihvatilo 178 najrazvijenijih zemalja. Na taj način su Sjedinjene Države ostale potpuno usamljene u neprihvatanju odgovornosti i sprovođenju mera borbe protiv klimatskih promena. Argumenti predsednika Buša se temelje na trenutnoj energetskoj krizi i nemogućnosti američke ekonomije da se, u takvoj situaciji, prilagodi zahtevima za smanjenjem emisije štetnih gasova.
Ovakav stav je naišao na opšte neodobravanje i doveo u pitanje dogovor: najoštriji kritičari su bili Japanci, koji su pretili da će projekat napustiti ako predsednik Buš ne promeni odluku. I unutar SAD-a je bilo žestokih kritika: bivši predsednik Džimi Karter, koji je podržao Buša na početku mandata, izjavljuje da je novi predsednik uspeo u rekordno kratkom roku da povuče rekordan broj katastrofalnih poteza. Pri tome je mislio na odbijanje sporazuma iz Kjotoa, izgradnju protivraketnog štita, koji je doveo do obnavljanja zategnutosti između SAD-a i Kine i Rusije, ali i do „zahlađenja“ odnosa sa partnerima u NATO-u, kao i na loše poteze u oblasti ljudskih prava.
Posle svih problema, Protokol iz Kjotoa je spašen kompromisom: umesto smanjenja emitovanja gasova za 5,2%, u odnosu na nivo iz 1990. godine, potpisnice se obavezuju da će sprovesti mere koje će rezultovati smanjenjem od 2%. Posle potpisivanja dogovora, preostaje da ga vlade potpisnice ratifikuju. Lideri i političari pozdravljaju uspeh sastanka u Bonu, a ekolozi i naučnici smatraju da je to izuzetno značajan korak, koji pokazuje da postoji svest o opasnostima po život na Zemlji.
Ipak, uspeh ostaje u senci naučnih predviđanja i upozorenja: smanjenje emisije gasova od 5,2% je premalo, a vrednost od 2% samo simbolična, bez većeg dejstva na procese u prirodi. Mnogi eksperti tvrde da bi tek smanjenje od 50% predstavljalo zaista značajan korak, koji bi otklonio sve opasnosti koje sobom nose klimatske promene, izazvane, najvećim delom, metanom i ugljen-dioksidom.
Na slici: Snimak prvog, uspešnog testiranja protivraketnog štita, realizovanog sredinom jula, baš u vreme kada su ostale razvijene države razmišljale kako da spasu Protokol iz Kjotoa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.