U trendu

Rekordna zagađenost planete – tačka bez povratka?

Rastuća potrošnja energije podstaknuta snažnim ekonomskim rastom u SAD i Aziji bila je glavni uzrok rekordne emisije ugljenika u 2018, navela je Međunarodna agencija za energiju, u Parizu, u utorak, 26. marta.

U odnosu na 2017, 33,1 gigaton ugljen-dioksida koji je zabeležen u 2018. predstavlja povećanje od 1,7%, dodaje Agencija. Ovaj podatak nam govori i da se emisija ugljenika povećala u prve dve godine od potpisivanja Pariskog sporazuma o klimi, ostavljajući svet daleko od cilja da se emisija smanji za 26-28% do 2025. godine.

„Možemo da vidimo da postoji rastući raskorak između poziva [da se smanji emisija ugljen-dioksida] i onoga što se dešava na realnom tržištu“, kaže generalni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol, predstavljajući rezultate.

„Ponovo imamo veliko povećanje u globalnim emicijama ugljen-dioksida, što nas udaljava od klimatskih ciljeva koje je ustanovilo nekoliko zemalja na međunarodnom nivou“, nastavlja Birol.

Svetska potražnja za energijom je u 2018. porasla za 2,3%, što je najbrži tempo rasta u poslednjoj deceniji. Fosilna goriva su drugu godinu zaredom zadovoljila gotovo 70% nove potražnje, dok je potražnja za prirodnim gasom bila pogotovo velika, stoji u izveštaju. Globalna potrošnja prirodnog gasa porasla je za 4,6%, dok je potrošnja nafte porasla za 1,3%, a uglja za 0,7%. Čak 70% ukupne potražnje za energijom i 85% neto povećanja emisije ugljen-dioksida dolazi iz Kine, Indije i Amerike.

Robert Džekson, profesor sa Univerziteta Stenford koji prati politike u vezi sa energijom i klimom, kaže da nalazi odražavaju stapanje nekoliko dugoročnih trendova koji bi mogli da dovedu do povećanja emisije u budućnosti.

U izveštaju Agencije takođe stoji da upotreba uglja opada u Americi i Evropi, a raste u Aziji, gde se vlade okreću ovom gorivu kako bi pospešile ekonomski razvoj. Tako je u Indiji upotreba uglja porasla za oko 5%, dok je njegova proizvodnja u Kini porasla za 5,3%. Sa druge strane, korišćenje nafte i prirodnog gasa u Americi nadoknadilo je smanjenje emisije povezano sa manjom potražnjom uglja, dodaje Džekson.

„Ne vidim da će globalna emisija ugljenika početi da opada u skorije vreme. Imali smo tri godine u kojima su globalne emisije u suštini bile stabilne. U 2017. je došlo do blagog uspona. Pitali smo se da li je to bilo samo trenutno. Nije. Ovaj porast globalnih emisija je realan i teži za rešavanje nego što sam očekivao“, kaže Džekson.

Ipak, bilo je i nekoliko pozitivnih stvari, kaže Nejtan Haltman, direktor Centra za globalni održivi razvoj na Univerzitetu Merilend, i bivši zvaničnik u administraciji Baraka Obame. Upotreba solarne energije povećala se za više od 30%, a vetra za 12%. Poboljšanje u stopama energetske efikasnosti palo je sa 1,9% u 2017. na 1,3% u 2018. godini, što je četvrta uzastopna godina u kojoj procenti opadaju, ali je solarna energija i dalje bila najbonja supstitucija u globalnom smanjenju nivoa ugljen-dioksida.

Glavni problem je u tome što su te dobiti nadoknađene rastućom potražnjom za fosilnim gorivima, objašnjava Haltman. „Imate rešenja nadohvat ruke, ali ona moraju da se više i češće koriste.“

(Ivana Nikolić, Danas)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike