U trendu

Rio tinto: Za nas se pravi najveća baterija na svetu

Baterija od 45 MW koja se pravi za potrebe rudarskog giganta Rio tinto biće najveća te vrste na svetu i pružiće dragocen uvid u to koliko uspešno se glavna elektromreža jedne zemlje može prebaciti na energiju vetra, solarnu energiju i skladištenje, saopštila je danas ta kompanija.

„Ova baterija koja će se koristiti u rudniku u gradu Tom Prajs u Australiji imaće nešto više od 15 minuta skladištenja, ali njena sposobnost da funkcioniše kao virtuelna sinhrona mašina (VSM), poznata i kao
pretvarač napona za formiranje elektromreže, ključ je ovog projekta“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da takve baterije dozvoljavaju isključivanje rezervnih turbina, omogućavajući velike uštede goriva, smanjenu emisiju štetnih gasova i bolju pouzdanost, jer mogu da održavaju mrežu ukoliko se pojavi problem
dok se ne uključe rezervni generatori.

Zato te baterije, kako se navodi, zahtevaju malo vreme skladištenja, 15 ili 20 minuta, a drugi dragoceni značaj te tehnologije je u tome što omogućava operaterima privatne elektromreže da isključe skupe i visoko zagadjujuće gasne turbine koje se trenutno koriste kao stalna rezerva za postojeće generatore fosilnih goriva.

Ta baterija će moći da samostalno održava eletromrežu stabilnom ako je to potrebno. Ovo je ključni korak u dizajniranju pretvarača napona sa baterijom i softvera koji mogu da podrže mrežu sa energijom koja je stoprocentno obnovljiva.

Prema rečima Stiven Sprola, višeg inženjera u kompaniji „Hitachi ABB“, Rio tintova baterija za rudnik u gradu Tom Prajs od 45 MW, 12 MWh biće najveća svoje vrste u Australiji, i najveća baterija na svetu koja nije povezana na nacionalnu elektromrežu.

Baterija je značajna i za budućnost mnogo većih elektromreža kao što je Nacionalno tržište električne energije Australije. „Cilj je da se isključe sinhrone mašine kao što su gasne turbine, da se postave tehnički temelji za rad bez sinhronih generatora u budućnosti, kao i da se sva električna energija dobija iz obnovljivih izvora“, rekao je Sprol u intervjuu za časopis „RenewEconomy“.

Dodao je da je „važno skinuti veo tajnosti sa tehnologije i jasno staviti do znanja da imamo tehnologiju koja je neophodna za pružanje osnovnih usluga elektromreže i stopostotno snabdevanje iz obnovljivih izvora“.

U velikim elektromrežama, kako se navodi, nekoliko turbina isporučuje gas ili dizel, a dve ili tri mogu da proizvode struju potrebnu da se zadovolji potražnja, ali turbine na fosilna goriva zahtevaju rezervu, i još jedna ili dve moraju da nastave da se vrte, i sagorevaju gorivo 24 sata dnevno, 365 dana u godini u slučaju nezgode.

Sprol kaže da se pretvarači napona koji formiraju mrežu razlikuju od normalnih pretvarača napona jer, umesto da samo prate frekvenciju i oblike talasa napona na mreži, oni mogu da stvore sopstvenu frekvenciju i
oblike talasa napona.

Softver virtuelne sinhrone mašine koji pokriva ove pretvarače napona koji formiraju mrežu ih „uči“ kako da se ponašaju sa ostatkom mreže, i da interaktuju sa drugim tehnologijama i instalacijama.

„Umesto da samo radi po svome i bori se protiv drugih instalacija, softver deluje pomalo kao amortizer, tako da može pružiti sveobuhvatan i jedinstveni odgovor“, rekao je Sprol.

To je, kako se navodi, presudno za buduću mrežu bez sinhronih generatora, jer to znači da baterije mogu da kontrolišu sistem i rade zajedno.

Baterije za rudnik u Tom Prajsu se sklapaju u Pertu, koristeći „Hitachi ABB“ pretvarače napona i „Kokam“ baterije, nakon čega će se kontejneri otpremiti do rudnika krajem godine, gde će biti postavljeni pored postojeće podstanice i integrisani u mrežu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.