Stariji brat El Ninja

Pacifički okean, najveći i najdublji od svetskih okeana, pati od periodičnih promena raspoloženja, koja dramatično utiču na vremenske prilike cele planete. Svi znaju za El Ninjo i La Ninju, međutim, postoji još jedan član ćudljive porodice koji obitava u pacifiku. Nedavno otkrivena „pacifička dekadna oscilacija“ (Pacific Decadal Oscillation – PDO) je periodična promena temperature okeana, slična El Ninju, ali uz period oscilacije od 15-20 godina. Slikovito rečeno, ako je El Ninjo mali brat, onda je PDO ćudljivi stariji brat, koji retko svraća kući.

Nedavno objavljena istraživanja NASA-e sugerišu da PDO ima još kompleksniju prirodu. Ne postoji samo jedna oscilacija, već dve. Sudeći po rezultatima istraživanja, čini se da postoji i druga, mnogo duža oscilacija temperature, koja se javlja otprilike svakih 70 godina. El Ninjo je jasno definisan, jer se zna kada se javlja, može se videti njegov uspon i pad, meriti njegova snaga i mogu se predvideti njegove posledice. Ali PDO je veći i duži, a zbog njegove kompleksne prirode, mnogo ga je teže definisati. Okeanografi smatraju da će, ako uspeju bolje da razumeju ove klimatske pojave, biti na putu da daju vrlo precizne dugoročne vremenske prognoze.

Efekti PDO-a utiču na vremenske prilike i na ribolov u SAD, Kanadi, Rusiji, Japanu i Koreji. U toploj fazi PDO-a, pučina severnog Pacifika je hladnija nego obično, dok uski pojas toplije vode „grli“ obale Aljaske, Kanade i SAD. U hladnoj fazi je obrnuto, topla pučina okeana, hladna voda duž obale. Razlike u temperaturi okeana iznose samo 1-2 stepena Celzijusa, ali se one prostiru na veliku oblast. Promene u lokaciji hladne i tople vode u Pacifiku određuju puteve morskih struja, pokretačku snagu severnoameričkih oluja i tornada.

Čini se da je temperatura Pacifika blago padala do minimuma 30-tih godina, zatim postepeno rasla do 70-tih godina, da bi potom opet počela da opada do današnjih dana. Pošto je naš životni vek suviše kratak za praćenje ovih oscilacija, godovi drveća unazad 200-300 godina, kao i ribolovni podaci, ukazuju na ovu pravilnost. Istraživanja pokazuju i suprotnu simetriju severnog i južnog pacifika. Kada je jedan deo topliji, drugi je hladniji i obrnuto. Ova simetrija je ključ za razumevanje nastanka PDO.

Zapravo, postoje i noviji otkriveni članovi porodice globalnog vremena. To su npr. arktičke oscilacije, zatim njihov blizanac – antarktički polarni talas i mogući rođak El Ninja, po imenu dipol indijskog okeana. Cilj istraživanja ovih pojava je stvaranje realističnog kompjuterskog modela, koji bi povezao globalne okeanske i atmosferske pojave i time omogućio predviđanje klimatskih pojava. To nas samo podseća koliko je svet mali i koliko su sve pojave na našoj planeti međusobno povezane i uslovljene.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.