Superkompjuter „number one“
Za opsežna naučna istraživanja, s obradom velike količine podataka i neophodnim ogromnim memorijskim prostorom, standardni kompjuter (pa čak i najsnažniji) iz svakodnevnog života obična je igračka. U te svrhe realizuju se snažni kompjuteri koji se nazivaju superkompjuterima. Njihova realizacija je vrlo skupa, pa se u projekte te vrste obično uključuju, pored velikih kompanija, i vlade pojedinih država (koje imaju interesa da ih finansiraju).
Na svakih šest meseci razmatraju se dostignuća u toj oblasti i formiraju liste najsnažnijih superkompjutera u svetu. Lista se naziva top 500, jer sadrži redosled 500 najsnažnijih superkompjutera. Do podataka o njihovoj snazi dolazi se ispitivanjem svakog superkompjutera LINPACK standardom za kompjutere izuzetno visokih performansi. Na osnovu toga dolazi se do realne snage, koja se izražava u teraflopsima (10 na dvanaestom operacija u jedinici vremena – sekundi).
Poslednja lista formirana je u novembru 2007. godine, a prvi na toj listi (kao i na prethodnoj iz maja 2007.) je Blue Gene/L (BGL). To je superkompjuter koji je napravio IBM i koji se nalazi u čuvenoj američkoj laboratoriji Lawrence Livermore National Laboratory. Na najnovijem testu, koji je prethodio formiranju liste top 500, on je ostvario fascinantnu brzinu od 596 teraflopsa. Na prethodnoj listi brzina mu je bila 280,1 teraflops, ali je u međuvremenu proširen novim jedinicama koje su omogućile ovakvo povećanje brzine.
BGL se zasniva na IBM-ovom procesoru Power PC 444 s brzinom od 700 megaherca. Prethodna verzija BGL-a imala je ukupno 65.536 jedinica (kompjutera), ali je u novoj pridodato još 40.960 kompjutera (ukupni broj je 106.496). Pored brzine, dodavanjem novih jedinica udvostručen je memorijski prostor, pa sada iznosi 73,728 terabajta. BGL se koristi za simulacije u naučnim istraživanjima za tri elitne američke istraživačke laboratorije – Sandia, Los Alamos i Lawrence Livermore Laboratory. One rade na programu nuklearnih istraživanja, pri čemu se simulacijama vrše eksperimenti, što je po planetu Zemlju i njene stanovnike potpuno bezopasno (u poređenju s testiranjem nuklearnog oružja uživo).
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.