Uhapšeni ruski programer i dalje u američkom zatvoru

Bez obzira što je kompanija Adobe Systems, po čijoj je tužbi dotični i uhapšen, odustala od svog zahteva i pridružila se zahtevima za njegovo oslobađanje, Dimitrij Skljarov (Dmitriй Sklяrov), uhapšeni ruski programer, ostaje do daljnjeg u pritvoru.

Skljarov, zaposlen u moskovskoj firmi ElcomSoft, uhapšen je posle svog predavanja na hakerskoj konferenciji Def Con održanoj u Las Vegasu. Njega su uhapsili agenti Saveznog istražnog biroa (Federal Bureau of Investigation, FBI) zbog kršenja Zakona o digitalnim autorskim pravima (Digital Millenium Copyright Act, DMCA). Skljarov je ovaj zakon prekršio proizvodnjom i distribucijom programa Advanced eBook Processor (proizvod ElcomSoft-a), koji korisnicima omogućuje da uklone zaštitu od kopiranja ugrađenu u Adobe-ov format eBook, posle čega ga, umesto specijalizovanim čitačem eBook Reader, mogu čitati programom u javnom vlasništvu Adobe Acrobat Reader.

eBook Reader, suprotno američkoj zakonskoj doktrini o pravu prve kupovine i poštenom korišćenju (First Sale and Fair Use), ograničava prava korisnika nad e-knjigom u odnosu na fizičke knjige, ali i druge vrste računarskih fajlova: korisnik nije u mogućnosti da preprodaje, umnožava za lične potrebe, pravi rezervne kopije, štampa ili citira delove ili celu knjigu, što sa knjigama u tradicionalnom obliku, ali i elektronskim fajlovima, može legalno da radi. Da paradoks bude veći, “prekršaj” koji je Skljarov počinio, u Rusiji, gde je program i nastao, smatra se legalnim, pa čak i obaveznim, s obzirom da je politika Adobe-a u slučaju formata eBook suprotna odredbama ruskog zakonodavstva.

Ovo je jedan od prvih kriminalnih slučajeva ove vrste, a Skljarovu će biti suđeno prema odredbama DMCA, zakona donetog 1998. godine, prema kojim se zločinom smatra prenošenje informacija, alatki ili softvera koji su namenjeni zaobilaženju zaštite od umnožavanja. Ukoliko bude osuđen, Skljarov bi mogao dobiti najviše pet godina zatvora i 500.000 dolara novčane kazne. Tema njegovog predavanja je, inače, bila “Bezbednost e-knjiga: Teorija i praksa”, a apsurd je u tome što bi se, dosledno posmatrano, čak i njegovo predavanje moglo smatrati kršenjem DMCA.

Skljarov se, odmah po hapšenju, pojavio pre sudom u Las Vegasu, gde je lišen slobode bez prava na kauciju, a potom je prebačen u Severni distrikt Kalifornije, jer se tamo nalazi sedište tužitelja (Adobe Systems). Kompanija se, inače, FBI-ju obratila početkom juna, a FBI je agenta rasporedio na slučaj nedelju dana pre početka konferencije Def Con.

Tekst optužnice protiv Skljarova, kao i ostale tekuće novosti u vezi sa slučajem Skljarov moguće je pronaći na http://cryptome.org/usa-v-sklyarov.htm.

Ovaj slučaj predstavljaće svojevrstan test delotvornosti DMCA, a zanimljiv je i stoga što se radi o prvom suđenju jednom pojedincu po tom osnovu, kaže Dženifer Granik (Jennifer Granic), direktor Centra za Internet i društvo Univerziteta Stanford (Stanford University Center for Interent and Society), koja je jedan od glasnijih kritičara ovog zakona.

Ona smatra da se “ova zakonska odredba [zabrana prometa] razlikuje od svih drugih koje smo ranije imali. U ovom slučaju, ne radi se samo o kršenju autorskog prava kopiranjem, već se pod udar zakona stavljaju i programi koji imaju sasvim legalnu namenu”. Granikova još dodaje da zakon, u suštini, sužava obim definicije “poštenog korišćenja”, a mogao bi da ima i šire negativne imlikacije: “Bojim se da će se istraživači ubuduće plašiti da dolaze u Sjedinjene Države, jer će strahovati od udara zakona DMCA. To što je ovaj momak uradio potpuno je legalno tamo gde živi [u Rusiji]. Pored toga što je nov, zakon je i veoma složen, pa je moguće da Skljarov nije ni bio svestan toga da ga krši. Čak nisam sigurna ni kako bi taj zakon uopšte trebalo da bude napisan, a da se izbegnu problemi”.

Zanimljivo je da ni jedan slučaj u čijem se središtu ovaj zakon do sada našao nije prošao nezapaženo, a najveća se prašina podigla u vezi sa slučajem sistema za uklanjanje zaštite digitalnih video diskova (De Contents Scramble System, DeCSS), kao i oko građanskog spora sa Inicijativom za bezbednu digitalnu muziku (Secure Digital Music Initiative, SDMI).

Slučaj DeCSS, u kojem su programeri ukljanjali sistem za enkodiranje sadržaja DVD diskova (Contents Scramble System, CSS) još uvek je u proceduri, pošto su autori DeCSS uložili žalbu na sudsku presudu, s obzirom da je ona, u svom prvobitnom obliku, uključivala čak i zabranu povezivanja sa web lokacijama koje sadrže DeCSS ili bilo koje druge alate za uklanjanje zaštite, a protivurečna je i u onim delovima koji se odnose na Internet i zajednicu otvorenog izvornog kôda.

Slučaj spora sa SDMI je nešto noviji: SDMI je, naime, konzorcijum najuticajnijih muzičkih i diskografskih kompanija, koje nastoje da stvore standard za obezbeđivanje digitalne muzike. Profesor Edvard Felten sa Univerziteta Prinston (Princetown University) dospeo je u središte pažnje ovog konzorcijuma, koji je zapretio da će ga tužiti ukoliko objavi svoj članak o istraživanju mogućnosti zaobilaženja ili uklanjanja njihove zaštite. Felten svoj rad nije objavio, ali je zato tužio SDMI i Udruženje američke diskografske industrije (Recording Industry Association of America, RIAA) od koga je i potekla ideja o obrazovanju SDMI, zatraživši da mu se dozvoli da objavi svoj rad.

No vratimo se Skljarovu. Njegovo hapšenje uzburkalo je informatičke krugove, izazvalo veliko nezadovoljstvo javnosti i pokrenulo planove za organizovanje protesta u tri američka grada (Denver, Portland i San Hose, gde je i sedište Adobe Systems), kao i pozive na bojkot kompanije Adobe Systems i njenih proizvoda. Protesti su se, potom, proširili na preko dvadeset američkih gradova, kao i na mnoge lokacije na Internetu, a u američkoj javnosti se reaktuelizovala i rasprava o slobodi govora, otvorenom izvornom kodu i pravima kupaca. Jedna od najaktivnijih bila je lokacija BoycottAdobe.com Na njenoj naslovnoj strani stoji da greška Skljarova, zapravo, nije to što je prekršio DMCA, već što je “otkrio bezbednosne propuste u Adobe-ovim formatima PDF i eBook”. Na istoj lokaciji, posetioci su bili pozvani i da pišu kompaniji Adobe ili je zovu kako bi je primorali da uzme u obzir njihove pritužbe, a bilo je i radikalnijih predloga: da prodaju Adobe-ove deonice ukoliko ih poseduju, da pronađu zamenu za Adobe-ove proizvode ili se, makar, “uzdrže” od nadogradnji dok Skljarov ne bude oslobođen.

Electronic Frontier Foundation (EFF), vodeća nevladina organizacija kada je u pitanju zaštita prava korisnika digitalnih sadržaja, ali i ključni igrač u nekoliko drugih sporova koji se vode po osnovu DMCA, poslala je otvoreno pismo javnom tužiocu Džonu Eškroftu u kome traži da se Skljarov oslobodi, nazvavši hapšenje “sramnim i oportunističkim”. U pismu se dodaje i da su alati poput Advanced eBook Reader legalni i obavezni po ruskim zakonima, kao i da DMCA nije u skladu ne samo sa doktrinom o prvoj kupovini i poštenom korišćenju (gde spadaju i prava da se prave kopije za ličnu upotrebu i da se citiraju delovi zaštićeni autorskim pravima), već ni sa, američkim ustavom zajemčenim, pravom na slobodu govora. EFF još smatra da Skljarov nije prekršio DMCA jer je Advanced eBook Processor u Rusiji zakonit program, a na predavanju u Las Vegasu nije govorio o distribuiranju tog softvera, već je samo predstavio svoj pisani istraživački rad o Adobe-ovom sistemu kodiranja.

Da pritisak javnog mnjenja može da bude i plodotvoran, svedoči činjenica da je, istog dana kada je EFF uputio pismo američkom javnom tužiocu, kompanija Adobe rešila da se priključi zahtevima za oslobađanje Skljarova. U zajedničkom saopštenju, Adobe Systems i EFF su naveli da preporučuju oslobađanje Skljarova i da Adobe povlači svoju tužbu protiv njega.

Adobe-ov viši potpredsednik i glavni savetnik Kolin Pouliot je pojasnio pozicije Adobe-a i razloge za ovako kontroverzno ponašanje kompanije: “Podržavamo DMCA i potrebu za jačanjem zaštite digitalnih sadržaja od kopiranja. Međutim, kažnjavanje ovog pojedinca u konkretnom slučaju nije u najboljem interesu ni jedne strane, a ni industrije. ElcomSoft-ov softver Advanced eBook Processor nije više raspoloživ u SAD i, u tom smislu, odredbe DMCA su ispoštovane. Adobe će nastaviti da štiti svoja autorska prava i interese, kao i prava i interese svojih klijenata”.

Ipak, cela situacija je po Skljarova i dalje neizvesna. Vil Doerti (Will Doerty), mrežni aktivista EFF-a, objašnjava: “Diskreciono pravo da odluči o tome hoće li sudski postupak biti nastavljen ili ne pripada javnom tužiocu. Smatramo da je čitav slučaj jedna velika greška, a pošto je Adobe u međuvremenu odustao od svog zahteva za gonjenjem, mislimo da će tužilac odbaciti slučaj. Svaka razumna osoba bi, imajući u vidu činjenice u ovom slučaju, odmah prekinula sudski postupak. Slabe osnove celog slučaja samo su još više poljuljane Adobe-ovom odlukom da se prikloni stavovima EFF, a nastavak procesa je krajnje nelogičan ukoliko je žrtva odustala od zakonskog gonjenja. Jedini razlog za donošenje okrivljujuće presude u ovom trenutku je neka vrsta osvete ili eventualne političke aspiracije u vezi sa kiberkriminalom”, kaže Doerti.

Politika je, međutim, kao i uvek, i u ovu priču umešala svoje prste: Robert Miler (Robert Mueller), tužilac u čijoj je nadležnosti Severna Kalifornija, kandidat je predsednika Buša za direktora FBI i o njegovoj kandidaturi bi trebalo da raspravlja odbor za sudstvo Senata američkog Kongresa (Senate Judiciary Committee).

Lokacija Boycott Adobe je, stoga, rešila da svoju pažnju i bes usmeri na Milera. Njeni tvorci kažu da Milera “treba onemogućiti u nameri da postane direktor FBI sve dok Skljarov ne bude bio oslobođen”.

Posetiocima lokacije se, stoga, preporučuje da pišu senatskom odboru za sudstvo i da zahtevaju da se procedura Milerovog izbora obustavi dok Skljarov ne izađe iz zatvora. U skladu sa ovom zamisli, pokrenuta je i nova adresa istih autorâ kao Boycott Adobe, pod nazivom RejectMueller.com.

Doerti, međutim, kaže da se EFF neće uključivati u borbu protiv Milerove kandidature. On je, prema rečima Doertija, već mesecima u Vašingtonu i nije uključen u slučaj Skljarov, a to je činjenica koje tvorci sajta Boycott Adobe, očigledno, nisu svesni. Slučaj Skljarov vodi tužilac koji se trenutno nalazi u Severnoj Kaliforniji.

Međutim, EFF namerava da nastavi sa protestima (koje je, u dobroj meri, upravo on i organizovao), a Doerti navodi kako je sigurno da međunarodni istraživači neće hteti da dolaze u SAD sve dok im Damoklov mač zakona DMCA bude visio nad vratom, i to za rad, koji se, poput Skljarovljevog, u njihovim zemljama smatra potpuno zakonitim.

“Skljarov je pritvoren, a samo je radio svoj posao. Programeri ne bi želeli da ih stigne ista sudbina”, dodaje Doerti, optimistički zaključujući: “Verujem da će se naš pravosudni sistem dozvati pameti i – bolje pre nego kasnije – osloboditi Dimitrija Skljarova”.

Skljarov je, pak, i dalje u pritvoru i čeka nove poteze javnog tužioca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.