Uskoro XP verzije Windows-a i Office-a

Microsoft je, početkom februara, i zvanično najavio nove verzije svojih udarnih proizvoda, operativnog sistema Windows i poslovnog paketa Office. Oba proizvoda će u novim inkarnacijama nositi pretenciozni sufiks “XP”, koji, po Microsoft-u, znači “expirience”, odnosno “iskustvo”. Office XP, čije je radno ime Office 10 očekuje se sredinom, a Windows XP (codename Whistler) u drugoj polovini godine. Ovi proizvodi bi trebalo da budu realizovani u skladu sa Microsoft-ovim .net specifikacijama.

Whistler bi u sebi, po prvi put, trebalo da objedini programski kod dveju razvojnih grana Windows familije operativnih sistema (mada ovu priču ne slušamo po prvi put): Windows 9x i Me sa jedne, i Windows NT i 2000 sa druge strane. Nova verzija MS-ovog operativnog sistema nudiće prepoznavanje govora, govor, deljenje aplikacija preko Interneta i bežični pristup, dok će se Office odlikovati integracijom sa određenim uslugama koje Microsoft pruža putem web-a (npr. Hotmail), skupom alatki Send for Review (Pošalji na pregled), radnim prostorom za više korisnika poznatim kao SharePoint Team Services i još boljim mogućnostima za timski rad preko mreže.

Windows XP i Office XP su trenutno u fazi beta-testiranja, a ono što, svakako, neće obradovati korisnike u siromašnijim zemljama, u kojima većina kompjuterizovane populacije koristi piratski softver, jeste činjenica da je Microsoft odlučio da znatno pojača zaštitu svog softvera od ilegalnog korišćenja. Zaštita, koju je MS nazvao Product Activation, imperativno će zahtevati registraciju softvera tokom instalacije (preko Interneta ili telefonom), a takođe će ograničavati broj instalacija.

Zanimljivo je da će softver moći da se pokrene više puta pre unošenja serijskog broja – Office XP biće moguće pokrenuti 50 puta, a Windows XP koliko god hoćete puta, ali u roku od 50 dana od dana instalacije. Instalacioni disk, inače, neće praviti probleme prilikom prve i druge instalacije (predviđeno je da korisnici mogu istu kopiju softvera da instaliraju i na svoj stoni i na svoj prenosivi računar), a informacije o broju instalacija biće, u Microsoft-ovom oprobanom maniru da na disk korisnika trpa sve i svašta, skrivene negde na disku, ali ne u Registry-ju, odakle bi lako mogle biti hakovane.

Microsoft će, novom politikom, potpuno razdvojiti procese “registracije” (kada korisnik unosi svoje podatke) i “aktivacije” (kada instalacioni program “drlja” po kompjuteru korisnika), verovatno se još uvek dobro sećajući ogromne prašine koja se u javnosti podigla oko čuvene opcije prvog Windows-a 95 koja se javljala prilikom registracije na Microsoft Network i nudila da Microsoft “pročešlja” vaš disk i napravi popis aplikacija u vašem sistemu, koji bi zatim “bezbedno” i “anonimno” pohranio u svojoj bazi korisnika, ali i nedavnog sudskog naloga po kojem je RealNetworks-u naloženo da iz nove verzije svog softvera izostavi kod kojim se omogućava praćenje kretanja korisnika po web-u.

Genijalnostima iz Redmonda nikad kraja, pa Microsoft, po ko zna koji put, želi da mu korisnici “veruju”, bar sudeći po tome šta kaže njihov menadžer za tehnologije licenciranja softvera Alan Najman (Allan Nieman): “Jedna od stvari koje najviše brinu ljude je ‘Da li Microsoft krade moje podatke?’ Nikoga u Microsoft-u ne zanimaju podaci korisnika [sic!]. Verujemo da je Product Activation najbolji način da zaštitimo svoju intelektualnu svojinu, a da ta zaštita, istovremeno, ostane za korisnika potpuno nenametljiva”.

Kako će, dakle, “nenametljivi” Product Activation funkcionisati? Prilikom “aktivacije” softvera, instalaciona procedura će generisati hash, svojevrsni sken hardverskog “profila” kompjutera korisnika, koji se zatim čuva, kako na kompjuteru korisnika, tako i u Microsoft-ovoj bazi. Prilikom reinstaliranja softvera, Microsoft-ov server (na koji ćete, naravno, morati da se povežete tokom instalacije) će prepoznavati hardversku konfiguraciju i omogućavati novu instalaciju bez obzira što su predviđene dve “potrošene”.

Hash je koncipiran tako da promena jednog ili dva periferijska uređaja ne bi trebalo da poremeti funkcionisanje cele procedure, ali ukoliko se odluči za promenu nekog esencijalnog dela sistema (npr. hard diska), korisnik će morati da zove Microsoft telefonom da bi prijavio promenu i zadržao pravo na “aktivaciju” softvera. Ako softver nije registrovan, operater Microsoft-a će moći da vidi koliko je puta softver aktiviran i odluči kako da postupi na osnovu broja aktivacija i priče korisnika. Dakle, pričama o “poverenju” i “poštenju” nikad kraja, pa Microsoft insistira na tome da “pošteni korisnici neće imati od čega da strahuju”. G. Najman se, sasvim u skladu sa politikom svoje kuće, izgleda, razume u sve, pa i u psihologiju: “Ako se radi o poštenom korisniku, on će tačno znati šta je uradio, jer ne mora da pamti gomilu laži. Gomilu laži morate da pamtite ako piratski koristite softver”.

Konsultant za softver Dejvid Moskovic (David Moskowitz), predsednik Productivity Solutions-a, tvrdi da zahtevanje od korisnika da zovu Microsoft telefonom može izazvati veliko nezadovoljstvo korisnika (bravo, neko se setio!): “Ako se dogodi da ljudi budu vrlo iziritirani kada shvate da moraju da zovu Microsoft svaki put kada žele da reinstaliraju softver, ceo koncept naprosto neće ‘poleteti’. Neprijatnosti koje proističu iz načina na koji je cela procedura zamišljena mogle bi da odvrate korisnike od nadograđivanja ili instaliranja novog softvera”. Moskovic ukazuje i na činjenicu da se tehnološkom “integritetu” Microsoft-ovih proizvoda ne može baš mnogo verovati, s obzirom da su ranije verzije, Windows-a na primer, bile “notorno bagovite”, zbog čega su korisnici, hteli – ne hteli, morali i po nekoliko puta godišnje da formatiraju hard disk i instaliraju “sve iz početka”. “Ne verujem da će ljudi novu proceduru želeti da zaobiđu da bi piratizovali softver. Mislim da će oni želeti da je izbegnu jer je naporna i mučna”.

I tako, kada jednog dana budete ponosni korisnik (zapamtite, samo korisnik, jer Microsoft je vlasnik) Windows-a XP, i odlučite se da (o, kakve drskosti!) u sopstvenom kompjuteru zamenite sopstveni hard disk sopstvenim hard diskom (samo većeg kapaciteta), nemojte slučajno da zaboravite da čika-Gejtsa obavestite o tome… jer on ipak zna šta je najbolje za vas!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.