Uspešna sezona za egiptologe
Sezona leto/jesen 2000. je za egiptologe bila zaista uspešna, uzbudljiva i ispunjena mnogim važnim otkrićima. Sve je započelo pronalaženjem najstarijeg broda na svetu (vidi članak Kuda su faraoni plovili posle smrti?, a nastavilo se na brojnim lokacijama i arheološkim nalazištima.
Na platou kod Gize, gde se nalaze najpoznatije piramide, tim čeških i američkih arheologa je otkrio sarkofag star 4.000 godina. On je iskopan sa dubine od 20 metara, a nalazio se u privatnoj grobnici Intija, sudije i čuvara grada Nekhena. S obzirom na činjenicu da je čitavo područje na kome se nalazi i ova grobnica, pripadalo društvenoj eliti Starog Egipta, očekuje se još sličnih i vrednih otkrića. Ono što je najvažnije je vreme iz koga pronađeni sarkofag potiče. Upravo je to period u kome je došlo do krize i pada drevne civilizacije, pri čemu su prestale da se grade piramide i počeo je da bledi nekadašnji velelepni sjaj. Pronađena grobnica i sarkofag, zajedno sa budućim nalazima na ovom lokalitetu, bi mogli da daju odgovor na pitanje zašto je i kako došlo do propasti moćne države i civilizacije.
Naučnike je oduvek intrigirala neverovatna preciznost s kojom su piramide građene i njihov položaj koji je, očigledno, odgovorao nekom naumu koji je ostajao tajanstven. Primećeno je da su sve ove građevine orijentisane u istom pravcu i da kod svih taj pravac u istoj meri odstupa od linije sever-jug. Britanski egiptolog Kate Spence tvrdi da je rešila misteriju. U vreme kada su piramide građene, one su zaista usmeravane u pravcu severa, ali je zbog nepostojanosti zemljine orbite, koja vremenom oscilira, došlo do odstupanja. Britanska naučnica tvrdi da su sever egipatski astronomi određivali pomoću dve zvezde iz sazvežđa Malog i Velikog Medveda, koje su bile 10 stepeni iznad, a druga 10 stepeni ispod zamišljenog nebeskog pola. Linija koja ih je spajala je predstvljala pravac sever-jug i prema njemu su piramide i usmeravane. Dve zvezde, sa imenima Kočab i Mizar su za Stare Egipćane imale posebno značenje: pošto su bile vidljive preko čitave godine, zvali su ih „neuništivima“ i verovali da i sam faraon posle smrti postaje zvezda i pridružuje se „večnom paru“. Po proračunima Kate Spence, velika piramida kod Gize je bila izrađena oko 2480. godine pre Hrista. Do tog zaključka je došla izračunavši godinu u kojoj su se dve zvezde nalazile na pravcu sever-jug.
Na lokalitetu Abidos se traga za izgubljenim faraonom koji je poznat kao Skorpion I. Izuzetno vredno nalazište je već „podarilo“ arheolozima otkriće najstarijeg pisma i najstarije grobnice. Nekoliko posuda i ploča sa likom škorpiona ukazuju na to da bi tu mogao da bude i grob faraona za kojim se traga, a koji je umro pre oko 5.000 godina.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.