Vapaj naučnika: plaćamo PAKLENU cenu (video, foto)

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, WMO, temperature vazduha širom sveta su od januara do danas nastavile da rastu, te se očekuje da 2018. bude četvrta najtoplija godina ikada zabeležena – i to zaredom.

Prosečne temperature ove godine su bile za oko jedan stepen više nego u predindustrijskom periodu, a ekstremno vreme nije zaobišlo nijedan kontinent. Takođe, topljenje leda i glečeri dovode do povećenja nivoa mora, pa i ne čudi što su četiri poslednje godine bile najtoplije zebeležene – a 20 najtoplijih se dogodilo u poslednje 22 godine.

Ovaj trend „zagrevanja“ je nepogrešiv i pokazuje da nam ponestaje vremena da se pozabavimo gorućim problemom globalnog zagrevanja, stoji u nedavno objavljenom izveštaju WMO koji se odnosi na klimu u 2018. godini (The State of the Global Climate in 2018). WMO dalje upozorava da – ako se trend nastavi – temperature bi mogle da se povećaju za 3 do 5 stepeni Celzijusovih do kraja 21. veka.

„Ovo je više od pukih brojeva“, kaže Elena Manaenkova, zamenik generalnog sekretara WMO-a.

„Svaki stepen zagrevanja dovodi do promena u zdravlju ljudi, pristupu hrani i svežoj vodi, istrebljenju životinja i biljaka, preživljavanju koralnih grebena i vodenog života.“

Kada je o naporima da se klimatske promene koliko-toliko drže pod kontrolom, svet se obavezao da će zadržati zagrevanje do najviše 2 stepena Celzijusa, sa težnjom da ograniči rast na 1,5 C, za šta je Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC) rekla da će izazvati izumiranje koralnih grebena, povećanje nivoa mora i ekstremno vreme u mnogim regionima širom sveta.

Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, WMO navodi da je u atmosferi postignut novi rekord prošle godine, kao i da nema znakova usporavanja tog povećanja.

U svom izveštaju, WMO se dotiče i obima arktičkog leda, za koji kaže da je bio mnogo ispod normale – tako je maksimum u martu treći najniži rekord, a septembarski minimum šesti najniži od kada postoje podaci.

Ugroženi su i okeani – tokom 2018, oni su apsorbovali rekordnu ili skoro rekordnu količinu toplote u određenim periodima. Godina je počela sa nešto slabijom pojavom El Ninja, ali stručnjaci upozoravaju da će se do kraja godine on vratiti – što dalje može da poveća globalne temperature.

Ove godine zabeležen je i veći broj agresivnijih oluja, što uključuje i 70 tropskih ciklona na severnoj hemisferi (inače je dugogodišnji godišnji prosek 53!). Oluje su uništile delove Filipina, Vijetnama, Korejskog poluostrva, Tonga i Marijanskih ostrva, dok su uragani Florens i Majkl izazvali ozbiljnu štetu u SAD.

Ne smemo zaboraviti šumske požare u Grčkoj, Kanadi i Kaliforniji, kao ni poplave koje su opustošile delove Japana, istočne Afrike i Indije, u kojoj je zbog toga raseljeno više od 1,4 miliona ludi.

Peteri Talas, generalni sekretar WMO-a, kaže:

„Nismo na putu da ispunimo zadate ciljeve kada je o klimi reč, i podstičemo povećanje temperature… Mi smo prva generacija koja u potpunosti razume klimatske promene, i poslednja koja išta može da preduzme po tom pitanju.“

(Ne)uspeh Pariskog sporazuma

Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) je 27. novembra objavio svoj izveštaj pod nazivom Emissions Gap Report, u kome navodi postojanje jaza između proklamovanih i ostvarenih ciljeva kada je reč o emisiji štetnih gasova reč, koji su propisani Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, koji je donet 2015. godine.

UNEP tako ukazuje na činjenicu da je širom sveta emisija štetnih gasova sa efektom steklene bašte dostigla nove rekordne vrednosti i da Zemlja ide ka zagrevanju od čak tri stepena do kraja veka, nakon čega se može očekivati još veće zagrevanje.

UNEP dalje upozorava da je cilj dogovora u Parizu – da se zagrevanje Zemlje zadrži ispod dva stepena – sve dalji i dalji. Najnoviji podaci ukazuju na to da su zemlje, gradovi i celokupna privreda uradili veoma malo: UNEP kaže da je, nakon tri godine stagnacije, godišnja emisija ugljen-dioksida dostigla novi rekord od 53,5 gigatona.

Da bi se postigao zacrtani cilj, UNEP kaže da bi sve zemlje trebalo da utrostruče svoje ciljeve o zaštiti klime, dok bi za postizanje cilja od jednog i po stepena zagrevanja napore trebalo – upetorostručiti.

UNEP-ova potpredsednica Džojs Msuja podsjetila je vlade svih zemalja da moraju da delaju što je brže moguće.

„Mi raspirujemo vatru, iako na dohvat ruke imamo sredstva za gašenje“, zaključuje Msuja.

(Danas)

1 komentar
  1. Balkan

    Zagovornici ratova, iscrpljivaci planete nemaju nameru da prestanu jer je to nasusni hleb njihov, sve razmisljajuci da ce oni na neki nacin preziveti kataklizmu i obnoviti ljudski rod, recite im gospodo da to nemere.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike