Nikada ga ne sadite u dvorištu: Veruje se da tera sreću iz doma i unosi maler

Neke biljke stari Sloveni su verovali da nikako ne bi trebalo da imate, jer su smatrali da ne donose ništa dobro u dom.

Isto tako, imali su omiljena drveća, za koja su isticali da je poželjno svaka kuća da ih ima.

Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.

Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt, prema njihovom mišljenju. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.

Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici – ovde su svi ukućani izumrli, smatra se po starom verovanju.

Kada je reč o zasadima oko kuće, prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.

Od žbunja, stari Sloveni su glog posmatrali kao najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beli, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.

Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporna na bolesti.

Ipak, postoji drvo koje su stari Sloveni posebno cenili.  Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu, a čaj od lipe je starim Slovenima bio lek za sve tegobe!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.