Sve što treba da znate o grejanju na klima uređaj

Poslednjih godina raste interesovanje za klima uređaje ne samo zbog mogućnosti hlađenja prostora, nego i zbog niskih mesečnih troškova grejanja. Moderniji (inverterski) klima uređaji visokih su energetskih klasa (A+, A++ i A+++) pa troše značajno manje električne energije. Takođe, inverter tehnologija u klima uređajima omogućava efikasno grejanje i prilikom izrazito niskih spoljnih temperatura do -15°C ili nižih.

Klasične električne grejalice (kaloriferi, infracrvene grejalice, konvektori, uljni radijatori) troše upravo onoliko električne energije koliko su deklasirane. Električna grejalica snage 1000 W za sat vremena će potrošiti 1 kWh i predati 1 kW toplotne energije u prostor. Klima uređaji za utrošenih 1 kW snage mogu dati 3, 4 ili čak preko 5 kW toplotne energije što ih čini izrazito ekonomičnim načinom grejanja i višestruko efikasnijim od bilo kojeg drugog načina grejanja na struju.

Inverterska tehnologija

Inverterski kompresor regulacijom broja okretaja konstantno prilagođava snagu u zavisnosti od temperature vazduha u prostoriji. Ukoliko je temperatura vazduha u prostoriji znatno niža od zadate temperature, klima uređaj će raditi maksimalnom snagom dok ne postigne zadatu temperaturu, a zatim samo potrebnom snagom za održavanje željene temperature. Regulacijom rada kompresora klima uređaj zapravo ostvaruje nižu potrošnju električne energije.

Niske temperature

S niskim spoljnim temperaturama snižava se i tlak plina u sustavu klima uređaja zbog čega se smanjuje koeficijent energetske efikasnosti. To znači da će klima uređaj za utrošenih 1 kW električne energije u prostoriju predati 2 kW ili manje toplotne energije. Drugim rečima, nižim temperaturama smanjuje se efikasnost klima uređaja. Preporučuje se da se tokom hladnijih dana konstantno držati klima upaljenom kako bi se održavala temperatura vazduha i kako bi konačna potrošnja struje bila manja. Veliki minusi nisu razlog za zabrinutost. Klima uređaji pri nižim temperaturama (čak i iznad nule) odlaze u takozvani defrost i odmrzavaju sistem spoljne jedinice. Proces odmrzavanja najčešće traje nekoliko minuta i ponavlja se jednom na sat vremena u zavisnosti od kvaliteta klima uređaja, spoljne temperature i vlage.

Snaga klima uređaja, EER i COP

Svaki klima uređaj ima deklarisan EER i COP koeficijent koji određuje razmeru koliko klima uređaj više predaje toplotne energije prostoriji nego što troši električne energije. Energy Efficiency Ratio (EER) oznaka je za udeo u hlađenju, a Coefficient of Performance (COP) oznaka je za udeo u režimu grejanja. Što su EER i COP koeficijenti viši, niži je utrošak električne energije, piše Dnevnimag.com.

Preduslovi za grejanje na klimu

Za topao i suv dom, izolacija je najvažniji uslov koji način i jačinu grejanja zapravo postavlja u drugi plan. Upravo loša termička izolacija prostora (nepostojeća ili dotrajala termo fasada), loši, dotrajali prozori i vrata i loša ili nepostojeća izolacija krova kuća ili gornjih spratova zgrada glavni su krivac za velike mesečne troškove grejanja. Ulaganjem u kvalitetnu izolaciju objekta smanjujete toplotne gubitke za 40% – 60% ili više. Neizolovani ili loše izolovani objekt gubi velike količine energije pa je potrebno uložiti velike količine energije kako bi se prostor zagrejao, a gašenjem grejanja temperatura u prostoriji vrlo brzo opada. S velikim gubicima, svaki način grejanja skup.

Nijedan prostor nije isti pa tako niti troškovi grejanja nisu isti po kvadratnom metru. Neki stanovi okruženi su zidovima koji ih dele od komšijskih stanova koji su također zagrejani. Nasuprot tome – neke kuće imaju sve spoljne zidove na koje direktno utiče spoljašnja temperatura.

Mane grejanja na klimu

Kao i svaki sistem grejanja, i grejanje na klima uređaje ima određene mane.

Klima uređaj izduvava topli vazduh. Ako unutrašnja jedinica nije smeštena na idealno mesto, topli vazduh će duvati na sto ili trosed što nije uvek prijatno. Neko može da bude osetljiv na strujanje vazduha te mu ovakav način grejanja neće biti prijatan. Klasični radijatori greju zračenjem pa su zato potpuno bešumni i ipak pružaju prijatniji osećaj toplote.

Iako je u nekim slučajevima moguće pokriti kvadraturu celog stana, za površine veće od 40 kvadratnih metara najčešće će biti potrebno postaviti više uređaja. Ukoliko je unutrašnja jedinica postavljena u dnevnom boravku, strujanje toplog vazduha možda neće prodrijeti kroz hodnik u spavaću sobu. Postavljanje dva uređaja iziskuje dvostruko početno ulaganje, ali i povraćaj investicije kroz smanjene mesečne troškove grejanja.

Spomenimo i da unutrašnja jedinica klima uređaja u sebi sadrži vazdušne filtere koje se preporučuje čistiti svake dve nedelje. Filteri se jednostavno održavaju toplom vodom, a čistim filterima održavamo kvalitet zraka i obezbeđujemo optimalan rad klima uređaja. Svaki način grejanja zahtjeva određeno minimalno održavanje pa zapravo čišćenje filtera i ne možemo nazvati manom.

Prednosti grejanja na klimu

Zbog manjih oscilacija temperature u prostoriji, a na kraju i manjih troškova grejanja, idealno je klima uređaj držati stalno upaljenim, posebno pri nižim spoljnim temperaturama. Na taj način u prostoriji imamo komfor tokom cele godine, idealnu temperaturu u svakom trenutku. Temperaturu prostorije regulišemo jednostavno pritiskom na dugme daljinskog upravljača.

Grejanje na klima uređaj daleko je ekonomičnije od bilo kojeg drugog grejanja. Jeftinije je od grejanja na drva ili grejanja na gas suprotno ustaljenom mišljenju da je gas najjeftiniji energent.

Grejanje na klima uređaj je čisto grejanje. Unutrašnja jedinica vazduh filtrira kroz elektrostatičke filtere koji uništavaju bakterije. Visoke temperature zagrevanja klasičnih radijatora uzrokuju paljenje prašine pa su jedan od uzročnika alergija. Termoakumulacione peći sadrže azbestnu prašinu. Grejanje na drva zahteva velike troškove pre svake sezone grejanja, dobru pripremu i zatim svakodnevno potpaljivanje, pepeo i neprijatan dim.

Mesečni trošak grejanja na klimu

Inverter kapaciteta 4 kW u režimu grejanja prosečno će trošiti 0,66 kW po satu, odnosno 6,6 kWh dnevno za 10-satno grejanje stana od 45 m2.

Prema cenovniku električne energije za domaćinstva u Srbiji, cena 1 kWh za vreme više dnevne tarife iznosi za zelenu zonu (do 350 KV) 6,4 dinara po kW, za plavu zonu (do 1.600) 9,61, a za crvenu 19,22 dinara po kilovatu.

Jednostavno je izračunati kako će 10-satno grejanje na koje je potrošeno 6,6 kWh koštati do 42 do 126 dinara , odnosno mesečni trošak će biti od skoro 1300 do čak 3800 dinara.

*Pri proračunu potrošnje električne energije uzima se primer termički dobro izolovane prostorije pri spoljnoj temperaturi od 7°C.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.