Da li se „kljukate“ antibioticima?

Dolazi sezona gripa; nimalo vas ne raduju najave da će biti znatno jači nego prošle godine. Dete vam šmrca. Već pomišljate da se razbolelo, ali nećete da paničite, naglo je zahladilo, kako jadno dete i da ne šmrca? Počinjete i vi da šmrcate, malo vas grebe i grlo, i tu se još više uzrujavate – šta će biti ako se razbolite? Posla ima na pretek, a ako se i vi i dete razbolite, ko će paziti na nju/njega? Prijateljica vam kaže da je imala slične simptome, i taj-i-taj lek joj je baš pomogao. Ne razmišljajući, trčite u apoteku po taj antibiotik – znate da to nije najpametnija stvar na svetu, ali znate i da ne smete da se razbolite.

Zvuči poznato? Koliko puta ste posegle za antibiotikom kao „univerzalnim lekom“, iako ste sigurno čule da on to nije? Ipak, pomogao je prilikom jedne boljke, valjda će i prilikom druge… Pogrešno!

Da, znamo, to je već poznata priča. Ipak, potrošnja antibiotika u našoj zemlji je jasan pokazatelj da je i dalje treba ponavljati. Dakle: antibiotik nije lek za sve. To što je određeni antibiotik pomogao vašem prijatelju, komšiji, rođaku ili kolegi uopšte ne znači da će pomoći i vama, makar se i radilo o istoj bolesti. Naime, bakterije stalno mutiraju i zato je, kad god imate, recimo, infekciju mokraćnih puteva, potrebno uraditi antibiogram, koji će pokazati na koji je tačno antibiotik „vaša“ bakterija osetljiva (obratite pažnju: to se stalno menja, dakle, ako ponovo obolite od iste bolesti, ne mora da znači da će vam isti lek pomoći). Dalje, potpuno je besmisleno uzimati antibiotike prilikom gripa i viroza – grip i viroze uzrokuju virusi, a antibiotici deluju samo na bakterije.

Dobro, mislite, ako i ne pomogne, to je ipak lek – ne može da šteti. Još jedna česta greška! Svako uzimanje antibiotika, čak i kada je neophodno i kada vam ih prepiše lekar, šteti. Svaki antibiotik ima i svoja neželjena dejstva; pored toga, antibiotik će, zajedno sa štetnim bakterijama, uništiti i bakterije koje nam pomažu (recimo, bakterije želuca, koje nam pomažu prilikom varenja hrane, i time dovesti do oštećenja želuca). Još jedna negativna posledica uzimanja antibiotika je to što bakterije s vremenom postaju otporne na taj lek; efekat će se samo povećati ako uzimate antibiotike i kad treba i kad ne treba – u prevodu, nakon nekog vremena, antibiotik jednostavno neće delovati, čak ni ako vam život zavisi od toga. To vreme uopšte nije u dalekoj budućnosti – već sada postoji nemali broj bakterija otporan na sve poznate antibiotike, a taj broj se povećava znatno brže nego što po laboratorijama uspevaju da proizvedu nove lekove (da i ne spominjemo da su ti novi lekovi znatno skuplji od postojećih).

Da rezimiramo: antibiotici nisu ni bombone, ni bezopasni, ni lek za sve. Uzimajte ih samo kad morate, i to samo one koje vam prepiše lekar – inače se poigravate svojim zdravljem, a u krajnjoj liniji – i životom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.