Većina nas uživa u toplom vremenu (bar ukoliko nije pretoplo), međutim, toplo vreme ume da donese i neke probleme. Jedan od njih je i povećan rizik od gljivičnih infekcija, jer takvim infekcijama pogoduju toplota, vlažnost, znojenje… Sve to nekako ide uz toplo vreme. Šta je zgodno znati o ovim dosadnim oboljenjima kako bismo ih izbegli?
Pored toplote, vlažnosti i znojenja, razvoju gljivičnih infekcija doprinose i bolesti krvnih sudova nogu, ali i loša lična higijena. Statistike pokazuju da je broj obolelih od gljivica u porastu, čak i u sredinama sa visoko razvijenom opštom i zdravstvenom kulturom. Gljivice se najčešće javljaju na stopalima (naročito ukoliko nosite gumenu obuću), preponama, a često i na kosmatom delu glave (ovo poslednje se najčešće dešava u internatima, vrtićima i kod sportista). One mogu napasti dlaku, kožu i nokte.
Gljivična oboljenja su, kao što znate, veoma zarazna. Prenose se fizičkim kontaktom, direktno sa obolele na zdravu osobu, ili indirektno (preko kupatila, bazena, pribora za brijanje, četki, češlja, kape, jastuka, obuće, odeće, čarapa…). Koliko će gljivična infekcija uopšte biti uočljiva, zavisi od vrste uzročnika, lokalizacije, životne dobi obolelog. Ukoliko je uzročnik gljivica koja napada i životinje, intenzitet upale kod čoveka će biti buran, a samim tim i oboljenje će biti uočljivije. Ukoliko je uzročnik gljivica koja napada samo čoveka, upala će biti manje vidljiva, čak se može desiti i da simptomi izostanu i da zaražena osoba čak i ne zna da je zaražena, pa se tako infekcija prenosi, a zaražena osoba se ne leči.
Još jedna nezgodna stvar kod gljivica je vreme inkubacije. Naime, od trenutka zaraze do ispoljavanja bolesti može proći i više meseci, a da je u tom periodu nemoguće dokazati prisustvo gljivica. U otpadnim, orožalim delovima kože gljivica može preživeti veoma dugo; na drvenim rešetkama u kupatilu čak i nekoliko godina. Na, recimo, vunenim čarapama gljivica može preživeti čak i nekoliko pranja, pa je moguće širenje infekcije unutar porodice.
Gljivična oboljenja uglavnom se leče lokalnim nanošenjem tečnosti, krema i masti, a nekad se uz to primenjuju i oralni lekovi. Lečenje uglavnom prilično dugo traje (nekoliko meseci) i neophodna je velika strpljivost i upornost i lekara i pacijenta. Naravno, najbolje je sprečiti zarazu, a za to je najbolje pravilno ponašanje: ne ići bos (bez svojih papuča) na bazen ili u javna kupatila, ne koristiti tuđu obuću, ne razmenjivati sportske gaćice sa drugima, što ređe nositi gumenu obuću, ne dodirivati pse i mačke lutalice, izbegavati kontakt sa potencijalno zaraženim osobama. Takođe, treba se potruditi da se što manje znoje prepone, pazuha i stopala, da se redovno održava higijena tih područja i da u odeći bude što manje sintetike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com