Praznici su tu, tu su i slave, a uz sve to ide i praznično spremanje hrane. Iskipi vam mleko, ili se u žurbi polijete vrelom vodom, ili, opet u žurbi, bez krpe dohvatite nešto vrelo… Na brzinu peglate odeću (kad li se pre skupilo toliko za peglanje) i opečete se. Ono što ćete najverovatnije smesta uraditi jeste da opečeno mesto prelijete hladnom vodom (sasvim ispravno), samo – šta treba uraditi posle toga?
Ono što se često radi, a što ne bi trebalo uraditi, jeste da stavite kockice leda na opekotinu – to će samo povećati povređeno mesto. Ne treba stavljati ni alkoholni antiseptik ni hidrogen, jer to može da ošteti okolna zdrava tkiva i da pogorša opekotinu. Nisu od pomoći ni "domaći lekovi" (puter, ulje, oguljeni sirovi krompir, jogurt, pasta za zube, sneg od belanaca…) – ovi "lekovi" nimalo ne pomažu, a mogu da pogoršaju stanje i izazovu infekciju.
Kad se opečete, opekotinu treba smesta rashladiti, a za to je idealna voda iz česme. Polivajte opekotinu hladnom vodom ili je uronite u hladnu vodu. Ovo rashlađivanje treba da traje bar 15-20 minuta, a ako nakon prestanka hlađenja i dalje osećate pečenje, može da traje i duže. Rashlađivanjem usporavate širenje preterane toplote u okolna tkiva, a time smanjujete i stepen opekotine. Što pre počnete sa hlađenjem, to bolje; dobro je znati da je bolje i nešto kasnije staviti opekotinu pod vodu nego to uopšte ne uraditi.
Opečena osoba sme da uzme lek protiv bolova (analgetik). Nije neophodno dezinfikovati opekotinu, jer će je voda očistiti. Kasnije se opečeno mesto sme oprati blagim antiseptikom (bez alkohola).
Ako se pojavi mehur, smete da ga probušite, ali samo sterilnom iglom, pošto je tečnost u njemu idealno mesto za razvoj bakterija. Nakon toga trebalo bi da odstranite mrtvu kožu. Time sprečavate da se mehur ponovo napravi, plus možete i da procenite i dubinu opekotine – dno bi trebalo da je ružičaste boje (ukoliko je dno bele boje, radi se o drugom dubinskom stepenu – kasnije u tekstu sledi šta u tom slučaju da uradite). Ako ima više mehurova ili je mehur velik, ne bi trebalo sami da ga (ih) bušite, već bi trebalo da se obratite lekaru.
Na kraju treba pokriti opekotinu. Rana će manje boleti kad nije u dodiru s vazduhom, plus će se smanjiti i opasnost od infekcije. Na opekotinu prvog stepena (koža je crvena i bolna, nema mehura) možete da nanesete neku neutralnu kremu, a zatim zavoj. Na opekotinu drugog stepena (postoji mehur) ne treba nanositi nikakve kreme ni masti bez konsultacije sa lekarom. Tada se rana prekriva posebnom masnom tkaninom na koju se stavlja oblog. Dok ne stignete kod lekara, ranu možete prekriti vlažnim komadom glatkog platna bez dlačica.
Ukoliko se pojave još neki simptomi, čak i ako se radi o manjim opekotinama, trebalo bi potražiti pomoć lekara. Ti simptomi su: povišena temperatura (38,5 – 39 stepeni), pojava oštrog bola, jače oticanje tkiva oko opekotine (to znači da je možda došlo do infekcije), opekotina koja ne zarasta ni nakon deset dana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com