U trendu

Kad mozak stane usred prezentacije

Na nekim poslovima povremeno treba predstaviti svoje ideje, kompletan projekat, svoju firmu pred velikim brojem ljudi. I, ma koliko se dobro pripremili, može se desiti da vam mozak u nekom trenutku stane i da, narodski rečeno, odjednom niste u stanju da beknete. Srećom, postoji više načina da se mozak ponovo pokrene.
Za početak, da biste smanjile šansu da vam se to desi, dobro je unapred se temeljno pripremiti – između ostalog, i tako što ćete svoje izlaganje isprobati nekoliko puta u praznoj sobi. Neki pokušavaju da izlaganje nauče napamet, kao da treba da recituju u školi – loša ideja, tada je vrlo verovatno da će vam se mozak blokirati. Umesto toga, prilikom proba, razmišljajte o onome što pričate, o tome zašto birate baš te reči. Tako će vam se u mozak urezati suština – čak i ako se ne setite tačnih reči koje ste planirale da kažete, setićete se suštine onoga što treba da predstavite i naći ćete drugi način da tu suštinu izložite.
Ako prilikom izlaganja koristite crteže, grafikone i slično, možete ih upotrebiti i da osvežite svoje pamćenje, kao nešto što će vas podsetiti dokle ste stigli s izlaganjem i šta je sledeće na redu da se priča.
Neka i vaše beleške budu pred vama, i neka budu napisane (ili odštampane) velikim slovima, s obojenim ključnim delovima. Na taj način ćete ih vrlo brzo pročitati ako se za tim ukaže potreba.
Kad vam mozak stane, fokusirajte pogled na jednu osobu u publici. Delovaćete kao da namerno pravite dramsku pauzu kako biste podvukli ono što govorite. Zadržite pogled na toj osobi četiri sekunde, zatim pogledajte nekog drugog. Ponavljajte postupak dok vam se mozak ponovo ne pokrene (osim ako se to baš otegne).
Druga mogućnost je da ponovite ono što ste upravo rekli. Ponavljanje je ionako dobra stvar kod izlaganja, a pomoći će vašem mozgu da proradi i nastavi gde je stao. Slična mogućnost je da parafrazirate ono što ste rekli, često i to pomaže da se već nakon nekoliko sekundi normalno nastavi s izlaganjem.
Ako govorite maloj grupi, pitajte nekog od njih šta zasad misli o izloženom. Na to pitanje nije moguće odgovoriti sa „da“ ili „ne“, i dok vam ta osoba odgovara, imaćete nešto vremena da se saberete. Ako se obraćate većoj grupi, postavite retoričko pitanje.
Još jedna mogućnost: pitajte publiku gde ste stali. Nije sramota to učiniti, i većina će verovatno saosećati s vama – svako zna kakav je pritisak govoriti pred velikom grupom. Samo nemojte to pitanje postavljati često, niti preuveličavati to što vam se desilo („Jao, stvarno ne znam šta mi je, ovo mi se inače ne dešava…“).
Srećno!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar