Razna lica lepote (2)

Odavno je dokazano kako je lepota subjektivna kategorija – jedine uslovljenosti u viđenju lepog koje se mogu dokazati jesu kulturne prirode. Modeli lepote menjaju se s vremenom (u vidu svojevrsne mode), a predstave o lepom telu variraju od kulture do kulture. U nekim društvima se, na primer, cene oblije osobe, dok je za prostor Zapada karakteristična opsesija vitkošću. Takođe, danas su podjednako aktuelna dečačka obličja (karakteristična za figure mnogih manekenki), ali i nemoguća tela sa naglašenim atributima ženstvenosti, preuskim strukom i abnormalno dugim nogama alla Barbika.

Normalnoj (da zaobiđemo eufemizam „prosečnoj“) ženi nije lako da se uklopi u ove trendove. U stvari, uklapanje je izlišno – treba prihvatiti svoje telo i voditi računa pre svega o njegovom zdravlju.

Međutim, nauka ponekad teži da apsolutizuje čak i pojmove poput lepote. Potraga za „univerzalnim načelima lepog“, odavno izanđala, obnovljena je u devedesetim. Prema rezultatima opsežnog istraživanja koje su sproveli naučnici Rendi Tornhil (Randy Thornhill) i Stiven Gengstad (Steven Gangestad), ipak postoji činjenica koja, prema njihovim rečima, „transcendira kulturu, etnicitet i reklamne kampanje“. To je bilateralna simetrija – osobina tela da leva strana odgovara desnoj. Prema nalazima dvojice naučnika, što je veći stepen „poklapanja“ – osoba je lepša.

Tornhil je egzaktni deo istraživanja zasnovao na merenju rastojanja i uglova između zenica, unutrašnjih i spoljašnjih uglova oka, jagodica, kao i rastojanja između krajnjih tačaka nosa, usana i brade. Te brojke su potom pretvorili u „indeks asimetričnosti“ za ukupno 1.000 studenata oba pola. Potom je tim naučnika ispitao seksualnu istoriju učesnika istraživanja. Pokazalo se da „simetrični muškarci“ uglavnom imaju više seksualnih partnera u životu nego „asimetrični“ pojedinci. Između „simetričnih“ i „manje simetričnih“ žena nije bilo nekih velikih razlika u izboru i broju partnera.

Naravno, ovi rezultati su, po starom dobrom običaju, svedeni na puki biologizam, gde su više simetrične jedinke evolutivno savršenije i pogodnije za ostavljanje potomstva. Postavlja se pitanje da li je broj partnera relevantna kategorija za procenu nečije privlačnosti i lepote (tj, možda je samo reč o osobi koja je voljna da češće stupa u seksualne odnose).

Naravoučenije: ne treba dozvoliti da vas ubede u bilo kakav univerzalni kriterijum lepote, bila to simetrija, slika najnovije holivudske glumice ili nešto treće. Jednostavno – budite svoji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.