Sve ja mogu sama

Gradite karijeru, a uz to same odgajate dete, jer vas je ona ništarija ostavila (vratio se mami, jer je ipak samo prevelika beba, nipošto neko zaista sposoban da bude muž i otac). Jake ste i nezavisne. Tako ste naučile – da se same starate o sebi i ne tražite pomoć ni od koga – ionako je nećete dobiti, a ako je i dobijete, biće tako aljkava da bi vam bolje bilo da ste same sredile stvar. Detetu ste i majka i otac, na poslu sve same rešavate (mada vam to šef ne bi priznao, ali šta on zna – pola poziva propusti da obavi, pa vi to radite umesto njega). Lepo vam je mama rekla: „Dete, niko ti u životu neće pomoći.“ Tako i jeste. Sve radite same i tako vam je bolje – ni od koga ne zavisite i niko vam nije zaista neophodan.

Ahem. Lakše malo. Niko ne može baš sve sam, a takav stav prema životu slomiće vam i srce i kičmu. Danas je veoma trendi biti jak i nezavisan – ne bi ni valjalo da smo do kraja života na grbači roditeljima ili ma kome drugom – ali ne treba preterivati. Ljudi smo, a svakom ljudskom biću bar povremeno treba pomoć. Stav „sve ja mogu sam(a), niko mi ne treba“ vodi u usamljenost i ogorčenost – prvo je neprijatno, a drugo krajnje dosadno. Opustite se malo. Zastanite, uhvatite dah i pogledajte oko sebe. Primetite neki lep pejzaž (valjda ima bar nekog i u ovo blatnjavo doba godine), neku lepu osobu (mušku ili žensku, svejedno). Nađite nešto u čemu možete da uživate makar nekoliko trenutaka.

U redu je, zaista. Sasvim je u redu priznati da nismo svemoćni (jer nismo), da su nam potrebni prijatelji, da pomoć prija čak i kada nam nije neophodna – a ponekad jeste. Nećete zbog tog priznanja biti ništa slabije ni manje nezavisne, naprotiv. Jedan od pokazatelja snage ličnosti jeste i taj da smo sposobni da uočimo i svoje slabosti i da umemo da se nosimo s njima; da smo u stanju da priznamo da nam za ponešto ipak treba tuđa pomoć i da umemo da je prihvatimo.

Zato, još jednom: opustite se. Sedite s prijateljicom na kaficu i izjadajte joj se (razume se, uzvratite uslugu kada njoj to bude potrebno). Pustite je da vas teši; prepustite se osećanju da ipak niste same na svetu, da su vam potrebni ovi trenuci kada ćete priznati da niste svemoćne, kao i saznanje da ima ko da vas sasluša. Primite pomoć kada vam je potrebna; ako nema ko da vam je pruži, nađite nekog! Usudite se da verujete! Zaista okrepljuje kada osetite da ne nosite baš sav teret ovog sveta na svojim plećima.

Posle toga, okrepljene, produžite dalje – kao što su nekad govorili, „u nove radne pobede“!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.