Zahvaliti se i kad ste u žalosti

U životu se, nažalost, dešavaju i teške i bolne stvari, kao što je gubitak bliske osobe. Nakon toga sledi period žalosti, ali bi se i u tom periodu trebalo setiti lepih manira, onoliko koliko je pod takvim okolnostima moguće.
Konkretan primer: izgubili ste partnera. Odmah su vam u pomoć pritrčale bliske osobe, porodica i prijatelji. Neki su vam doneli hranu, neki piće, oni koji nisu mogli da dođu poslali su nešto (hranu, piće ili cveće) preko nekog drugog. I svim tim ljudima bi se trebalo zahvaliti na pažnji.
Da ne bude zabune, ne treba vi ni pred kim da padate ničice i beskrajno se zahvaljujete. I obično „hvala“ ili „hvala na tome-i-tome“ ili „hvala na pomoći“ biće dosta za one koji su lično došli, a onima koji su nešto poslali možete se zahvaliti i telefonom (ne mora to smesta, može i kad se malo priberete).
Toliko vam je teško da niste u stanju da mislite na zahvaljivanje svim tim ljudima (jesu, divni su što se toliko trude oko vas, ali vi jednostavno niste u stanju da u takvim trenucima razmišljate o zahvaljivanju)? Nije obavezno da to učinite lično, možete i jednu blisku osobu zamoliti da se svima zahvali umesto vas (ukoliko ste u situaciji da je neko vama blizak izgubio nekog, možete na sebe preuzeti zahvaljivanje za pomoć i donesene stvari kako biste rasteretili ožalošćenu osobu).
Zbog čega insistiramo na ovom detalju? Pa valjda svi ti ljudi znaju da ste im zahvalni za podršku? Znaju ili bi trebalo da znaju. Radi se o tome da im zahvaljivanjem saopštavate da ste primetili njihovu pomoć i podršku, da cenite to što čine, kao što cenite i njihovo prijateljstvo.
Česta je žalba onih koji su bili ožalošćeni, pa se taj period okončao (ovo je naročito često kod udovica), da žele da nastave da se druže s prijateljima, ali ih ovi više ne zovu na okupljanja. Prijatelji to ne čine iz neosetljivosti; ako se vi tokom žalosti u potpunosti povučete u sebe, oni će pomisliti da želite da budete ostavljeni na miru, i ako su uviđavni, to će i učiniti. I posle perioda žalosti verovaće da i dalje želite da budete ostavljeni na miru – ne mogu tek tako da „sanjaju“ da ste ponovo raspoloženi za druženje. Zato su takvi naizgled sitni gestovi kao što je zahvaljivanje korisni (pored toga što su i pristojni), jer im stavljaju do znanja da vi i dalje želite kontakt s njima, opažate šta čine za vas i cenite to. Tada će i oni nastaviti kontakt s vama i dočekaće vas sa zadovoljstvom i dobrodošlicom onda kada poželite da se „vratite u društvo“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.