Kako je kupovina poklona obesmislila Osmi mart

Međunarodni dan žena je praznik kojim se svake godine podseća na značaj borbe za ženska prava i rodnu ravnopravnost, ili bi barem tako trebalo da bude.

Ideja da se Međunarodni dan žena obeležava javila se kada su žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Sjedinjenim Američkim Državama organizovale demonstracije 8. marta 1857. godine, zahtevajući bolje radne uslove i plate.

Demonstracije su se nastavile i narednih godina, a najmasovniji protest organizovan je 1908. godine, kada se 15.000 žena okupilo u Njujorku zahtevajući kraće radno vreme, veće plate i pravo glasa.

Dve godine kasnije, održana je prva međunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu, gde je, na predlog nemačke revolucionarke Klare Cetkin, ustanovljen Međunarodni dan žena.

U narednih nekoliko godina, talas demonstracija žena zahvatio je celu Evropu.

Nakon Oktobarske revolucije, na nagovor ruske feministkinje Aleksandre Kolontai, Lenjin je prihvatio da Osmi mart postane državni praznik.

Ujedinjene nacije su 1975. godine, koja je inače proglašena Međunarodnom godinom žena, zvanično usvojile Osmi mart kao međunarodni praznik.

U šta se pretvorio Osmi mart

Kao što nam istorija pokazuje, ideja proslavljanja Osmog marta javila se sa ciljem ostvarivanja ženskih prava i poboljšavanja položaja žena u poslu, nauci i mnogim drugim poljima.

Međutim, čini se da je Osmi mart sa godinama izgubio političku konotaciju, i postao praznik koji nas podseća da smo dužni da svoje mame, bake i supruge obradujemo poklonom ili barem cvetom.

Kupovina poklona postala je obaveza i za đake u školi, te tako svake godine učiteljice odlaze kući ruku punih buketa cveća, parfema i raznih drugih “sitnica”.

„Proslavljanje Osmog marta postao je paradoks. Deca nam u školi sami prave čestitke za praznike i rođendane, a onda se učiteljicama kupuju skupi satovi, torbe ili parfemi. Tužno je kakav primer dajemo deci“, kaže Dragana Mojić, mama sedmogodišnjeg deteta.

Sa druge strane, učiteljica Osnovne škole „Kralj Aleksandar I“ u Požarevcu Nataša Nikolić-Gajić, ističe da je lepo obeležiti Osmi mart, ali da darovi učenika ne smeju da prelaze granicu dobrog ukusa.

„Mislim da nije u redu povezivati Osmi mart sa učiteljicama. Niko ne traži poklon, a često se dešavalo da kupovina istih izazove neprijatne situacije. Čestitka koju đaci naprave je sasvim dovoljna“, smatra Nikolić-Gajić.

O značaju Dana žena razgovarali smo i sa sociologom profesorom Ratkom Božovićem.

„Osmi mart je više simulacija ženske ravnopravnosti. To ženama ništa ne znači. Takav veštački način obeležavanja poništava vrednost tog dana. Dan žena bi trebalo da se obeležava, ali ne na ovakav način kako se danas obeležava, jer se time degradiraju sposobnosti i značaj žene“, kaže sociolog.

Profesor Božović dodaje i da se danas ne ostavlja mnogo prostora za rešavanje ženskih problema.

„Žena bi trebalo da bude ravnopravna sa muškarcima svakog dana, a ravnopravnosti nema sve dok o ženskim pitanjima i problemima raspravljaju i odlučuju muškarci“, istakao je Božović.

U okviru nedelje obeležavanja 8. marta nekoliko aktivistkinja ženskih organizacija okačilo je ljubičaste kecelje na nekoliko spomenika muškaraca sa raznim porukama poput: „Nauka je ženskog roda“, „Abortus je žensko pravo“ i „Podržavam ženski štrajk“.

Kecelje sa natpisima okačene su na spomenike Jovana Cvijića, Josifa Pančića, Dositeja Obradovića, patrijarha Pavla, Borislava Pekića i NIkole Tesle.

Patrijarh srpski Irinej nazvao je „divljaštvom“ i „sramotom“ postavljanje transparenta sa natpisom „Abortus je žensko pravo“ na spomenik njegovom prethodniku patrijarhu Pavlu, u Tašmajdanskom parku.

(Danas, Maja Repić)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.