U trendu

Ovo su četiri najčešće prevare koje vas mogu skupo koštati

Čini se da su građani, u poslednje vreme, na udaru brojnih kibernetičkih kriminalaca kojima je jedini cilj da ih prevare i izvuku što više novca. Mnogima se polakome na preporuku prijatelja ili poznanika, pa im se takav način ulaganja učini kao jednostavan i brz način za veliku zaradu. Ali ubrzo shvate da su zapravo prevareni.

Poslovni.hr upozorio je na četiri najčešće prevare i kako ih prepoznati.

Ulaganje i zarada na kriptovalutama

Uzimajući u obzir cene kriptovaluta i iskustva pojedinaca koji su zaradili novac od ulaganja u njih, mnogima se ovaj način ulaganja čini kao lak i brz način da se zaradi mnogo novca. Stoga ne čudi da su svoju priliku uvideli i prevaranti koji građane zovu sa lažnih brojeva (kako mobilnih tako i fiksnih) i nagovaraju ih na razne investicije (akcije, kriptovalute, zlato itd.). Građani koji prihvate njihovu ponudu ulaze u spiralu iz koje ne mogu izaći kao pobednici.

Naime, nakon nekog vremena prevaranti ih obaveste o određenoj sumi novca koju žele da im isplate. Iako iznosi koje će pominjati zvuče neverovatno, njihov cilj nije da građanima daju taj novac, već da zadobiju njihovo poverenje i ukradu još novca.

Sistem je zapravo veoma jednostavan. Prevaranti traže od građana podatke o bankovnim karticama, podatke o mobilnom bankarstvu ili instaliranje programa na svoje računare i mobilne telefone koji će im omogućiti da preuzmu kontrolu nad njima. Reč je o programima kao što su: AniDesk, Team Viever, Supremo Mobile Assistant i drugi, piše Zimo.

Jednom instalirani, ovi programi otvaraju vrata za pristup ne samo uređaju na kojem su instalirani, već i svim podacima na njemu.

Da bi se izbegao ovakav scenario, građani ni u kom slučaju ne bi smeli da nikome otkrivaju podatke o svojoj bankovnoj kartici (to pre svega podrazumeva bezbednosni kod na poleđini), kao ni broj tokena ili kod koji generiše token.

Dvostruka prevara – vraćanje ukradenog novca

Kao da građanima nije bilo dovoljno da nasednu na jednu prevaru i ostanu bez novca, na društvenim mrežama su se pojavili plaćeni oglasi koji nude pomoć u vraćanju ukradenog novca. Međutim, iza ovakvih reklama ne stoje kompanije ili pojedinci koji svoje usluge nude iz altruističkih pobuda, već novi prevaranti koji žele da izvuku ono malo novca što je žrtvama ostalo. Prevaranti tako pišu lažne kritike i pozitivna iskustva (lažnih) klijenata, a često imaju i svoju veb stranicu na kojoj prikupljaju informacije od žrtava.

Čim žrtva unese svoje podatke, sledi telefonski poziv kojim prevaranti pokušavaju da pridobiju njeno poverenje i uveravaju je da će povratiti ukradeni novac. Nakon što žrtva pristane na saradnju, prevaranti traže uplatu određenih sredstava (za pokretanje postupka) ili podatke kartice i mobilnog bankarstva kako bi „vratili novac na račun“. Konačan rezultat su ukradeni podaci i, najčešće, nova krađa finansijskih sredstava sa računa žrtve.

Kako bi se izbjegao ovakav scenario, građani bi svaku prevaru trebalo da prijave najbližoj policijskoj stanici. Tamo će dobiti savete šta dalje, ali i pomoć da zaustave ovakve prevarante.

Ljubavna ili romantična prevara

Prevaranti koji se odluče na ljubavnu ili romantičnu prevaru na meti su, pre svega, usamljene osobe, često žene, obećavajući im ne samo ljubav, već i finansijsku korist.

Prevaranti se predstavljaju kao lekari, vojnici, humanitarci i slično, koji žive, rade ili se jednostavno nalaze u stranoj zemlji. Tokom nekoliko dana prikupljaju lične podatke od žrtve i stiču njeno poverenje, a pritom ne otkrivaju mnogo o sebi, izbegavaju da se sretnu lično ili putem video poziva. Najčešće nakon toga prijavljuju da su u finansijskim problemima i potrebna im je pomoć, da žele da pošalju neku vrstu paketa žrtvi, ali nemaju sredstava, ili neki treći razlog zašto im je potrebna veća suma novca.

Kako bi se izbegao ovakav scenario, građani treba da budu oprezni kada komuniciraju putem interneta sa nepoznatim licima – da proveravaju identitet osobe drugim kanalima, štite njenu privatnost, ne dele eksplicitne sadržaje i podatke koji bi mogli da budu iskorišćeni za ucene i ne isplati novac nepoznatim licima.

Lažni kupac

Ova vrsta prevare najčešće se pojavljuje u onlajn oglasnicima ili na društvenim mrežama gde ljudi postavljaju oglase u kojima se nešto prodaje. Najčešće se prevaranti javljaju na oglas vrlo brzo nakon njegovog objavljivanja i pretvaraju se da su zainteresovani kupac. Oni kontaktiraju žrtvu preko samog oglasa (ako postoji takva opcija) ili putem aplikacija za razmenu poruka (npr. WhatsApp, Viber, Telegram).

Nakon kratke komunikacije, tokom koje se raspituju o stanju ili dostupnosti proizvoda, tvrde da žele da kupe proizvod i nude da na adresu prodavca pošalju službu dostave koja će preuzeti paket i uplatiti novac. Zatim šalju link ka lažnoj stranici koja imitira izgled kurirske službe. Na zlonamernoj stranici od vas se traži da unesete svoje lične podatke, broj bankovne kartice, datum isteka kartice i kontrolni broj (CVV) same kartice.

U trenutku kada žrtva unese ove podatke, prodavac više ne odgovara, a novac nestaje sa bankovnog računa.

Da bi izbegli ovakav scenario, građani treba da vode računa i da ne otkrivaju nikakve podatke o svom bankovnom računu kao što su CVV broj ili datum isteka kartice. Kupcu je potreban samo IBAN (broj računa) da izvrši uplatu na račun. Takođe bi trebalo da provere linkove koje dobijaju putem poruka, ne tako što će kliknuti na njih, već tako što pažljivo pročitaju samu adresu stranice i proguglaju naziv službe za dostavu. Ako adresa primljene veze ne odgovara izgledu originalne stranice, ugovor treba odmah otkazati.

Ukoliko građani ne obrate pažnju i unesu svoje podatke, trebalo bi da se odmah obrate svojoj banci, objasne o čemu se radi i zatraže blokadu te kartice kako bi zaštitili svoja finansijska sredstva.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.