Počela je sezona bolesti koja pogađa milione, evo kako da je vi izbegnete
Postaje hladnije, dani su kraći, a za veliki broj ljudi to znači i početak sezonskog afektivnog poremećaja. Od takozvanog zimskog bluza pate milioni između oktobra i aprila.
„Većina ljudi će prve simptome iskusiti već u prve 2-3 nedelje oktobra. Stvarno moramo da počnemo da shvatamo ovo stanje mnogo ozbiljnije jer, ako se ne leči, može uništiti živote i uticati na obolele dugo nakon što se završi zima“, rekla je za „The Sun“ Lin Krili, koja se specijalizovala za lečenje ovog stanja, prenosi Index.
Šta je sezonski afektivni poremećaj?
Reč je o vrsti depresije koja dolazi i prolazi prema sezonskom obrascu, odnosno u vreme kada je veći deo dana mrak i telo je manje izloženo sunčevoj svetlosti. Muškarci imaju dvostruko veću verovatnoću da će razviti simptome, a nedavno objavljeni izveštaj pokazao je da oni koji žive u Škotskoj, Severnom Velsu i Londonu najosjetljiviji zbog manje količine direktne sunčeve svetlosti koju dobijaju.
„Simptomi se mogu pojaviti kod ljudi svih uzrasta uključujući decu“, ističe Krili.
Šta uzrokuje sezonski afektivni poremećaj?
Prema Krili, tačan uzrok sezonskog afektivnog poremećaja nije poznat, iako se smatra da je reč o efekta svetla na prirodne cirkadijalne ritmove. Naime, utvrđeno je da oni koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja imaju niže nivoe serotonina koji reguliše raspoloženje i više nivoa melatonina, koji nam pomaže da zaspimo.
Kako prepoznati sezonski afektivni poremećaj?
Najčešći simptomi sezonskog afektivnog poremećaja su gubitak interesa za aktivnosti u kojima inače uživamo, smanjenje libida, probleme s koncentracijom, povećan apetit (naročito za ugljenim hidratima) i pospanost.
Kako se leči sezonski afektivni poremećaj?
Stručnjaci kažu da bi sezonski afektivni poremećaj trebalo da se leči kao i druge vrste depresije – kognitivno bihevioralnom terapijom. Oboleli takođe koriste komore za fototerapiju. Pomaže i manji unos alkohola te povećana konzumacija tamne čokolade, masne ribe, banana, crvenog mesa, avokada i orašastih plodova. Ako boravite u delovima sveta s manje sunčevih zraka, mogu pomoći i dodaci vitamina D.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.