Zašto je sve više gojazne dece?

Istraživanje o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslog stanovništva u Srbiji pokazalo je da na našoj trpezi dominira beli hleb – bira ga čak 70 odsto stanovništva.

Foto: civilhetes/Pixabay.com

Foto: civilhetes/Pixabay.com

Proizvode iz pekare tri do četiri puta nedeljno konzumira 40 odsto odraslih. Dnevno se unese prosečno samo 130 grama ili jedna porcija voća, a preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da se jede 400 grama voća ili do 800 grama povrća i voća zajedno u toku dana. Ovako loše navike odraslih direktno se odražavaju i na ishranu dece koje su presudne za njihov normalan rast i razvoj. Ovih dana većina njih je iz škola donele liflete i ponude za užinu koja se deli u školama. Uz cenu, koja roditelje najviše zanima, trebalo bi se zapitati na koji način i pod kojim uslovima se odobravaju užine u školama u kojima dominiraju sokići, instant peciva i razni namazi, obroci u kojima ima najmanje zdravih namirnica.

–  Poslednje istraživanje o zdravlju stanovnika Srbije, koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” 2013. godine, pokazalo je da je među decom i mladima uzrasta od sedam do 14 godina prosečan indeks telesne mase iznosio gotovo 19, što je više od vrednosti koja je utvrđena 2006. godine (18,56). U odnosu na poslednje istraživanje, najuočljiviji je porast zastupljenosti gojazne dece i mladih – 13,7 odsto u poređenju sa 8,5 procenata, koliko je zabeleženo 2006. godine, kaže doc. dr Milka Popović, specijalista higijene i načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

S obzirom na to da gojaznost dece često predstavlja uvod u gojaznost odraslog doba, takvo značajno povećanje učestalosti gojaznosti među decom i mladima ukazuje da će se ta generacija više susretati sa svim komplikacijama koje gojaznost nosi sa sobom.

Naša sagovornica kaže da je gojaznost među decom širom sveta u porastu, a najviše uticaja ima porast konzumiranja hrane koja nosi samo prazne kalorije i porast fizičke neaktivnosti.

– Sve češće deca jedu van kuće, s nogu, „brzu” hranu koja obiluje prostim šećerima i skrobom, solju, mastima od kojih su posebno štetne zasićene masti kao i „trans” masti iz lisnatog peciva, konditorskih proizvoda i kolača sa margarinom. Poražavajuća je činjenica da sa jednom limenkom osvežavajućeg bezalkoholnog pića može uneti i do 40 grama grama ili osam kafenih kašičica šećera! Detetu je potrebno bavljenje na primer fudbalom u trajanju od gotovo pola sata da bi potrošilo tu jednu limenku pića – kaže dr Popović.

Podaci govore da u našoj zemlji tek šest odsto dece preskače doručak, međutim on je uglavnom nezdrav, pre svega je to hrana iz pekara. S obzirom na to da je to obrok koji bi trebalo da zadovolji ne samo potrebe u energiji, nego i u kvalitetnim proteinima, dobrim mastima, složenim ugljenim hidratima, vlaknima, mineralima i vitaminima, doručak iz pekare je najgori mogući izbor.

–  Studija o navikama evropskih adolescenata u ishrani, koja je sprovedena u 10 evropskih gradova, pokazala je da postoje dva najučestalija tipa doručka – hleb sa namazom i mlečnim napitkom i doručak na bazi žitarica (sa dodacima voća uz mlečni napitak). Veoma je interesantno i poučno za roditelje da su rezultati istraživanja pokazali da mladi koji konzumiraju žitarice za doručak ređe preskaču doručak, da imaju mnogo bolje pokazatelje uhranjenosti, sa manje rizika za razvoj gojaznosti i da imaju izbalansiraniju ishranu. Uz to, ta deca su i fizički aktivnija i pokazuju bolji indeks kvaliteta ishrane. To je ujedno i veoma praktičan i brz način da se neposredno nakon buđenja na lak način zadovolje osnovne nutritivne potrebe dece i mladih – kaže naša sagovornica.

Većina dece voli kada od roditelja dobije novac, da za užinu sama kupe šta žele. Naša sagovornica kaže da će se deca uvek opredeliti za čokoladice, čips i duge grickalice, picu ili neku drugu „brzu hranu” i sve zaliti osvežavajućim i zašećerenim bezalkoholnim pićem. A to je previše prerađenih namirnica, praznih kalorija, prostih šećera, soli i masti u pogrešno doba dana, premalo kvalitetnih belančevina, složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana, a nedovoljno vitamina i minerala.

(Jelica Antelj, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake