BEOGRAD – Vladimir Veličković, akademik i jedan od najistaknutijih srpskih slikara, svih vremena, pripadnik grupe Mediala koja je okupila umetnike, arhitekte, filozofe oko ideje ljubavi prema umetnosti, preminuo je u Splitu, prošle noći.
Veći deo karijere proveo je u Francuskoj gde je odlikovan najvišim francuskim odlikovanjem za kulturu, „Commandeuer de l ordredes Arts et des Lettres“ i viteškim ordenom Legije časti…
Odlazak Vladimira Veličkovića
Jedan od naših najvećih slikara, akademik i član umetničke grupe Mediala Vladimir Veličković preminuo je u Splitu nakon što mu je noćas pozlilo.
Rođen je u Beogradu 1935, gde je završio arhitekturu, a veći deo radnog veka proveo je u Parizu.
Otišao je umetnik čije je delo bilo relevantno u svetu
Otišao je jedan od retkih umetnika iz Srbije koji je izlagao širom Evrope i čije je delo bilo relevantno u međunarodnim okvirima, složili su se sagovornici Tanjuga istoričar umetnosti Nikola Kusovac i nekadašnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu i likovni kritičar Ješa Denegri na vest da je preminuo slikar Vladimir Veličković.
Kusovac je istakao da je Veličković spadao u red umetnika bez čijeg se dela ne možemo čestito predstaviti…
Mišel Onfre o prizorima s Veličkovičevih slika
Posmatrajuci slike Vladimira Velickovica, nikome ne pada na um da ih omiriše, oseti njihov ukus…neko će osetiti miris ulja, terpentina, laka, drugih pratecih mirisa… Ali, kakvi će mirisi izazvati naš njuh, čulo ukusa ako uđemo u sliku, ako se nademo u Velickovicevskom prostoru, pisao je čuveni francuski filozof Mišel Onfre o našem slikaru.
Ali, priđimo slici s takozvanim niskim čulima, predlaže Onfre i onda primećuje: „Velickoviceva gramatika nam je poznata: gavranovi, žicane ograde usred geografskog ništavila, vešala, ponekad skele potrebne za vešanje čoveka: ružicasta žarišta, razbuktali plamenovi i guste mase dima, nepregledni, pusti predeli, pesak, prostranstva izgorene, uništene zemlje, leš bez glave; drugde, na nekom drugom platnu, glava bez tela, pacovi koji beže, bezglavi psi, covekov leš koji pada u prazninu… kada izademo iz platna, njegovi mirisi nas i dalje progone…“
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com