Kalcijum je jedan od minerala neophodnih našem organizmu. On čuva naše kosti, ali je i njegov doprinos celokupnom našem zdravlju nemerljiv.
Potrebe za kalcijumom
Količine kalcijuma potrebne ljudskom organizmu zavise od uzrasta i starosti, ali i nekih drugih okolnosti.
Ustanovljeno je da je kalcijuma potrebno:
- deci do 3 godine starosti – oko 500 mg dnevno
- deci od 4 do 8 godina starosti – oko 800 mg dnevno
- deci od 9 do 19 godina – oko 1300 mg dnevno
- za odrasle od 19 do 50 godina – oko 1000 mg dnevno
- za trudnice i žene koje doje – oko 1300 mg dnevno
- za one koji boluju od osteoropoze – oko 1500 mg dnevno
Veoma je važno u mladosti unositi u organizam putem ishrane dovoljne količine kalcijuma, jer će se u suprotnom nedostatak kalcijuma odraziti kroz razne bolesti u kasnijim godinama života.
Po organizam povoljno deluje kombinacija: kalcijuma, magnezijuma, cinka i vitamin D, zato što oni zajednički deluju, međusobno potpomažući lekovita svojstva.
Kofein u većim količinama smanjuje pozitivno dejstvo kalcijuma na organizam.
Šta „leči“ kalcijum i kod kojih tegoba pomaže?
Kalcijum je poznat kao gradivni elemenat za jačanje i čvrstinu kostiju, zuba i noktiju, ali je manje poznato da on deluje veoma pozitivno na nerve, mišiće, organe za varenje, krvotok i metabolizam.
Kalcijum povoljno utiče: u trudnoći, tokom dojenja, u perimenopauzi i menopauzi, ublažava tegobe PMS-a i usporava proces starenja.
Kod sledećih problema, bolesti i tegoba – uloga kalcijuma je nezamenljiva:
- akne
- alergija
- anksioznost
- astma
- bolne menstruacije
- bolovi u mišićima
- glavobolja
- gojaznost
- depresija
- konvulzije
- neplodnost
- nervoza i neraspoloženje
- osteoporoza
- povišeni krvni pritisak
- poremećaji ishrane (gojaznost, gubitak apetita…)
- problemi sa kosom
- problemi sa libidom
- problemi sa organima za varenje
- smetnje u rastu dece
- stres
- hipertireoza
Pored toga, najnovijim istraživanjima ustanovljeno je da kalcijum deluje kao aktivator enzima za razvoj moždanih ćelija, pospešuje provođenje bioelektričnih impulsa kroz telo, ima svoj udeo u zgrušavanju krvi, pospešuje dejstvo lekova, omogućava grčenje mišića i učestvuje u proizvodnji hormona.
U kojim namirnicama ima kalcijuma?
Kalcijuma ima u skoro svim namirnicama, ali ćemo navesti one u kojima ga ima najviše:
- mleko (nemasno i punomasno)
- mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, sir, kačkavalj, kajmak, maslac, pavlaka, puding, sladoled…)
- žitarice, naročito integralne žitarice (pšenica, raž, ovas, soja, heljda, ječam, kukuruz, pirinač, proso…)
- južno voće (narandža, kivi, limun, mandarine, banane…)
- sokovi i drugi napici (sok od narandže, mleko od soje, sokovi od povrća…)
- riba (losos, oslić, skuša, sardine…)
- povrće (brokoli, kelj, zelena salata, zeleno povrće, kupus, kineski kupus, spanać, šargarepa, grašak, pasulj, cvekla, krastavac, beli luk, crni luk, patlidžan, dinja, špargla, zeleno lisnato povrće, paradajz…)
- koštunjavi plodovi i semenke (orah, kesten, badem, lešnik, susam…)
- pečurke (šitake, šampinjoni, vrganji, lisičarke…)
- voće (borovnice, malina, kupina, jabuka, smokva, kajsija, grožđe…)
- ostale namirnice (čokolada, cimet, rasol, surutka, kopriva, tofu…)
Šta činiti?
Veoma je važno raznovrsnom i redovnom ishranom obezbediti organizmu svakoga dana potrebne količine kalcijuma.
Potrebne dnevne količine kalcijuma mogu se uneti u organizam pravilnom i uravnoteženom ishranom, ali u nekim fazama života ili kod nekih bolesti kalcijum se može nadoknaditi korišćenjem multivitamniskih napitaka (šumeće tablete).
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Srpsko društvo za borbu protiv osteoporoze i Udruženje reumatologa Srbije napravili su film „Čvrsto sam rešila“, koji predstavlja savremeni vodič za zdrav život žene u menopauzi. Na jednostavan način je objašnjen proces promena u organizmu žene u ovom životnom periodu i kako ove promene mogu da utiču na zdravlje kostiju. U filmu su opisani i najčešći razlozi za nastanak preloma kostiju u ovoj životnoj dobi, a predstavljeno je i kako se, bez obzira na postojanje određenih faktora rizika na koje ne možemo uticati (pol, starosna dob i genetika), adekvatnim načinom života, pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i unošenjem dovoljnih količina kalcijuma i vitamina D, znatno može doprineti prevenciji nastanka preloma.