Svi znaju onu izreku: bolje je sprečiti nego lečiti. U tom smislu, preventiva je najvažnija u zdravstvu. Znači, moramo da uradimo sve da ne dođe do bolesti. S prevencijom bi trebalo početi od najranijeg detinjstva. To je ona priča o tome kako bi deca trebalo da se hrane zdravo i da se mnogo igraju.
Mladi ne mogu da sede za stolom po nekoliko sati i da uče – to je pogubno za srce, krvne sudove, ramena, kičmu, a sigurno je da će, kad budu odrasla, ta deca biti bolesnici. Uvek moramo da kontrolišemo svoj način života kako bismo mogli da ga menjamo i prilagođavamo uvek i u svakoj prilici.
Poznata je stvar da je stres najveći neprijatelj savremenog čoveka; opasniji je i od holesterola i drugih uzročnika bolesti srca. Stres se ne može izmeriti. Zbog toga se uvek savetuje da šetate što više, brzim hodom, barem dva kilometra dnevno, da trčite, da se bavite sportom i, naravno, da više čitate. Ne bi valjalo da se biblioteke i knjižare zatvaraju kad se zna da su stari ljudi stres lečili čitanjem u večernjim satima.
Izbegavajte i brzu hranu, kao i suve namirnice, a ukoliko se u toku dana prehranjujete tako što na brzinu progutate sendvič ili dva, trudite se da bar pijete sveže voćne sokove – oni mogu da budu pravo osveženje za vaš organizam. Podsetimo se samo toga da je vaše telo, dakle, vaš organizam – vaš hram. To znači da morate voditi računa o svim faktorima koji mogu da budu štetni i koji bi vam mogli umanjiti šansu da ostatak života provedete zdravi i čitavi. Vaši dnevni problemi, oni koji vas pritiskaju na radnom mestu, ili još gore, oni koji vas ne napuštaju ni kad izađete iz kancelarije, najveći su vam neprijatelj, jer hteli ne hteli, spadate u kategoriju savremenog čoveka, kojem stres pravi haos u životu dovodeći ga u situacije da poremeti svoj san i redovan i zdrav način života. Nemojte dopustiti da vas to poremeti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.