Mada se možda čini da prevara ima samo loše strane, koje se najčešće i ističu u prvi plan, postoji i druga strana medalje, o kojoj se retko govori. Da li bi ona mogla da vam ojača samopouzdanje? Apsolutno. U zabranjenim vezama se ponovo osećamo poželjnim i činimo sve da tako i ostane. Da li razbuđuje seksualnu želju? Da. Ruše se stare barijere i kreće se u potragu za novim zadovoljstvima. Ljubav se najčešće vodi na brzinu, na nekim novim, skrovitim mestima, što raspaljuje maštu i jača seksualno uzbuđenje. Zabranjeno voće je uvek najslađe…
Naravno, prevari se ne može oduzeti ni činjenica da se njome lako da ubiti monotonija svakodnevice. Ujutru se budite raspoloženiji, sanjarite o novom susretu. Osećate da se u vama budi mladalački, buntovnički duh. Rečju, nije vam dosadno, a podstičete i preispitivanja sopstvenog života, braka… Ima čak i onih parova kojima prevara pomogne da jasnije sagledaju sve vrline i mane zajedničkog života, podstakne ih da ubuduće budu iskreniji jedno prema drugom ili potraže pomoć psihologa i zajedničkim snagama prebrode krizu.
Ipak, bez obzira na neke pozitivne strane, prevara na kraju ipak predstavlja krizan period koji kao takav ne može večito da potraje. Prevara budi i osećanje straha, krivice, stida; tu su i izneverena očekivanja, suočavanje s činjenicom da ništa više nije kao pre…
Neprekidna strepnja da će vas supruga uhvatiti na delu nikada vas neće napustiti. Da li će vam zbog toga biti teško da se pogledate u ogledalo? Možda hoće, možda i neće, to je već individualno. Ali, ako se vaša ljubavnica u jednom trenutku pretvori u progoniteljku koja vas uznemirava, stvari neće moći tako lako da se isteraju na čistac. A kada se prevara jednom otkrije, s poverenjem je gotovo. Teško je, gotovo nemoguće, ponovo ga steći.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Već tri godine i više znate da Vas muž vara i čekate da sve prestane i da nastavite normalno da živite. Ne razumem, osim tih poruka do koijh ste došli, da li ste ikada pričali sa svojim mužem, da li ste mu rekli da Vas boli njegova prevara i to, nažalost, više nije prevara, to je dvostruki život. Ko je taj koji treba da donese odluku kad će sve da prestane? Vaš muž očigledno nema nameru, jer, kako vi kažete, njegov dvostruki život se nastavlja. Vas očigledno nešto sprečava – ekonomski zavisite od njega, još uvek ga volite ili ne želite da vam dete odrasta razdvojeno od oca ili ima nešto treće ili je sve ovo zajedno. Najgora verzija je nesigurnost, ako zaviste novčano od njega. Ako već tri godine vagate i gledate kako Vas muž vara, pokušajte da nađete i neki posao, pokušajte da se osamostalite. Uvek postoji način. Ako vas još vežu emocije, iako kažete suprotno, razmislite da li čovek koji više od tri godine živi dvostrukim životom zavređuje Vaše emocije i Vašu ljubav. Vaš slučaj je težak oniliko koliko vi dopustite da bude težak. Ja sam sve presekla sa dvoje male dece u inostranstvu, jesam finasijski bila dobro obezbeđena, ali korak je bio veliki i bolan. Rekla sam već, ja sam pokušala da oprostim, ali mi se vratilo kao bumerang. Moj bivši suprug nije ulazio u veze, ali jednodnevne avanture su mi skoro postale svakodnevica i uvek se kleo da neće nikad više. Na kraju sam ja ta koja je odlučila. Ja svog bivšeg muža još uvek volim, ne stidim se da priznam, ali nisam mogla da dozvolim da se pretvorim u paćenicu koja će da ga špijunira, da mu pretura po stvarima, da svaki put kad ode iz kuće da se ubijem razmišljajući da li je sa društvom ili u krevetu neke druge. Nisam htela tu psihozu i zbog toga se osećam normalnom i slobodnom. Napominjem da nisam nikad bila ljubomorna, imao je moje poverenje, imao je moj oproštaj i povraćeno poverenje i izigrao me je kao budalu. E, to već boli i to mnogo.
Naravno da je čovek ljut, razočaran, ponižen, tužan kada sazna da je prevaren. Manje je bitno ko se našao u ulozi suparnice, a više zašto je Vaš suprug to uradio. Svako ima trenutke slabosti i mislim da treba opraštati. Ako imate bilo kakav osećaj prema njemu, pokušajte, a ako ste ravnodušni i ako znate da to ne možete da oprostite, jednostavno se rastanite kao prijatelji. Uvek možemo jedni bez drugih ma koliko da je veza trajala. Poslušajte svoj osećaj. Srećno!
I ja sam u istoj situaciji, i još goroj. Ja sam osam godina u braku. Imam sina od pet i po godina. Saznala sam pre tri i po godine da me muž vara i da je u vezi. Najpre sam videla po porukama i to se nastavlja. Ne znam šta bih rekla, to je strašno, jer su se sve emocije ugasile, a najgore je kad imaš dete pa ne znaš šta bi ni sam sa sobom. Samo čekam dan kada će sve ovo stati i da počnem novi život. Šta mislite o ovakom slučaju?
Da sam na Vašem mestu, ako je već tako kako kažete, da ste zbrinuti i situirani, a to znači da imate gde i kako da živite, ostavila bih ga bez razmišljanja. To što Vas muči, što je to bila osoba koja ni na šta ne liči, to nemojte da Vas čudi, oni to uvek rade sa nekim posebnim razlogom i uvek razumnim i prihvatljivim. Uživajte u životu koji je pred Vama, a njega samo prebrišite i fizički kad ste to već uradili emotivno. Pozdrav!
Svako ko je preživeo prevaru, zna koliko to boli, nije bitno da li ste u braku 3 ili 33 godine, sa decom ili bez njih. Boli činjenica da Vas je izdao neko kome ste dali sve svoje poverenje, ljubav i u Vašem slučaju 33 godine života. Moje mišlljenje ne mogu nikada promeniti ovakvi članci, jer smatram da je prevara odlika slabih ljudi i kukavica bez obzira da li je u pitanju muška ili ženska osoba. Verovatno, ako je tako kao što Vi pišete, u slučaju Vašeg muža, prevara došla kao rezultat želje da isproba i tu opciju, ali je sebično sa njegove strane da Vas sada uslovljava emocijama i Vašim patrijahalnim vaspitanjem. Moja logika je: ako je bio, da tako kažem, frajer, da učini prevaru, neka sad stane iza svog dela i neka bude frajer do kraja. Da li se vodio time što ste toliko dugo zajedno, da jedna takva avantura ne može ništa da promeni u čvrstini vašeg braka, to Vi bolje znate. Teško je biti sudija i reći šta je najpametnije da uradite. Ovde Vi morate da odlučite, da li su jače emocije koje vas vezuju 33 godine ili jedna debela, ružna koleginica sa posla. Da li je to bio provod za jedan put ili nesto što je trajalo duže vreme, sve to treba izvagati, svariti i onda doneti odluku. Ja sam bila u braku 9 godina, imama dvoje dece. Muž me je prevario u jednoj jednodnevnoj avanturi sa autostoperkom. Toliko je to nevešto uradio da nije ni pokušavao da mi negira. U kolima je ostala minđusa te osobe, a muž je bacio stvari na pranje, a da pritom nije izvadio prezervative iz džepova. Da nije tragično, bilo bi smešno. Napravila sam najgoru moguću grešku, ali to sad znam. Oprostila sam, prešla preko svega, pripisala to ludosti, maloj avanturi, želji za dokazivanjem, i posle tri meseca desila se druga, a onda treća, svaka za jedno veče. „Ne znače mi ništa, bez tebe bih umro, samo ti si bitna, ti i deca ste mi centar sveta.“ Isto tako nikad finansijski nisam zavisila od njega, ali živimo u inostranstvu, daleko od porodice, pa je verovatno mislio da se ne bih usudila da ga ostavim i budem sama u inostranstvu ili da se vratim kod mame i tate u Srbiju. Prevario se. Još uvek me boli, još uvek plačem i nesrećna sam, ali sam donela odluku da se raziđem od njega i mislim da nisam pogrešila. Takvo ponižavanje nisam mogla da tolerišem, bilo mi je muka od priča i pravdanja. To više nije bio čovek za koga sam se udala i kome sam se dala 100 %. On je sada samo otac moje dece i to radi fenomenalno, za sve ostalo on je moja ružna prošlost.
Brak koji ne funkcioniše iz bilo kog razloga: monotonija, razlaz u mišljenima, ciljevima, treba ili pokušati oživeti na neki drugi normalniji ili manje bolan način ili dostojanstveno prekinuti, bez povređivanja i ponižavanja suporotne strane. Onog momenta kad osetite da u vašoj vezi nije nešto kako treba, odmah pričajte, recite, ne tražite recepte za izlazak iz problema bez uključivanja partnera, pa valjda je to vaš zajednički problem. Muškarci/žene koji u prevari traže osećaj opasnosti avanture, osećaj da su lovci ili zavodnice, njima ne treba prevara, treba im pomoć stručnog lica ili ne treba da stupaju u ozbiljnu vezu/brak. Tako da, u stvari, varaju samo kukavice i bezosećajni ljudi, nikako normalna ljudska bića, savesna i odgovorna. Prava žena/muškarac uvek sazna, nekad prećuti zbog ličnog straha i nesigurnosti, nekada se pravi lud/a, a to znači da ni ta osoba ne voli dovoljno ako se već tako lako miri. Nema ničeg pozitivnog u prevari i nema te osobe ili argumenta koji me može ubediti u suprotno.
Doživela sam prevaru u braku koji ima staž od 33 godine, braku bez dece. Verovala sam da naš brak služi za primer, što smo i bili mnogim mladim parovima, kumovima, a bila sam kuma više od deset puta. Dosta smo putovali po svetu, imamo više obrazovanje, mladolikog smo izgleda, savremenih shvatanja, aktivni. Kada sam prevaru otkrila, sve se srušilo. Dve godine već pišem dnevnik o svojim osećanjima, izdaji, poniženju, bolu i mržnji prema njemu. Prevario me je sa svojom koleginicom s posla koja ne pripada ni slatkim, simpatičnim devojkama ni „vamp“ ženama, nego liku koji je toliko nezapažen, može se reći – ružna, debela, majka dvoje dece, za kojom se ne bi okrenuo ni čovek koji živi u šumi, a skoro nije video žensko. Ostala sam u braku, a sama ne znam zašto. Materijalno sam obezbeđena, imam sve uslove za normalan život. Ja njega više ne volim, nemamo zajedničkih tema, nemamo seksualne odnose, jedostavno, živimo i delimo isti stan, bez ikakvih emocija sa moje strane, za razliku od njega koji pokušava da to zaboravimo. Zove me po deset puta telefonom, priča mi da me voli, da će se ubiti ako ja odem, da ne može da zamisli život bez mene. Ja sve to doživljavam kao čistu manipulaciju mojim patrijahalnim vaspitanjem. Šta biste vi uradili u takvim okolnostima?