Prema istraživanju Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva mobilni operateri obmanjuju potrošače na devet načina, od nezakonitih odredbi u ugovorima do naplaćivanja usluga koje nisu pružene.
U Efektivi navode da je ubacivanje u ugovore i opšte uslove poslovanja kaznene odredbe za jednostrano raskidanje ugovora od strane potrošača izričito zabranjena Zakonom o obligacionim odnosima. Na primer, u slučaju ugovora na dve godine, ukoliko korisnik posle šest meseci odluči da raskine ugovor, mobilni operater zahteva da isplati i preostalih 18 meseci ugovora i to bez obzira da li pruža usluge ili ne.
U ovom udruženju napominju i da Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje kompanijama da prosleđuju podatke korisnika agencijama za naplatu potraživanja.
„Ova zloupotreba ide dotle da agencija čak zove članove potrošačeve porodice i komšije i predočava im da je njihov rođak odnosno komšija nesavestan platiša, to jest neko ko neće da izmiruje svoje dugove, čime mu teško narušava ugled u porodici i najbližem okruženju. Za to vreme operater izbegava svaku odgovornost zbog duboko neetičkog i nezakonitog ponašanja agencije koju je ilegalno angažovao radi naplate potpuno neosnovanog potraživanja“, navode u Efektivi.
Mobilni operateri, prema tvrdnjama Efektive, u nekim slučajevima ne prihvataju zahtev za raskid ugovora već nastavljaju da šalju račune, čak iako nema uslova za pružanje usluge, na primer nepostojanje uslova za korišćenje interneta ili slab mobilni signal.
Još jedan način na koji operateri, prema tumačenju udruženja, obmanjuju kupce su akcije „telefon za dinar“. Oni tvrde da se potrošačima nigde ne objašnjava da ne postoji telefon čija je proizvodna cena od jednog dinara, već da se zaključuje ugovor o kupovini telefona na rate koje budu uključene u mesečnu pretplatu.
„Često se nudi i popust na mesečnu pretplatu ukoliko potrošač dodatno ne uzme i aparat. Sama visina popusta često pokazuje da je za novčanu razliku popusta koju potrošač ostvari, jeftinije kupiti telefon kod drugog trgovca nego ga uzeti u okviru ponuđenog paketa“, napominju u Efektivi.
Takođe, tvrde da obmana potrošača postoji i kod utvrđivanja nekog minimalnog roka u kom se usluga mora koristiti kod jednog operatera da bi korisnik ostvario pravo prebacivanja broja kod drugog operatera. Nikakav rok ne postoji ni u Zakonu o zaštiti potrošača niti u Zakonu o elektronskim komunikacijama.
Zakon o zaštiti potrošača predviđa i da prodavci dostavljaju račune za pružene usluge u kojima potrošač može da prati mesečnu potrošnju.
Kod mobilne telefonije pak operateri dostavljaju podaci sa određenim kašnjenjem.
„Na taj način on se dovodi u neku vrstu zablude, jer kad dobije stanje, on misli da mu je preostao određeni broj plaćenih jedinica (minuta, poruka ili megabajta), a zapravo je to stanje od prethodnog dana, te on dodatnih trošenjem jedinica zapravo premašuje plaćeni paket, a što se dodatno tarifira“, navodi se u istraživanju Efektive.
Ovo dovodi i do još jedne obmane, a to je tarifiranje usluga van ugovorenog paketa, po višestruko većoj ceni od realne, što krši i zakon o zaptiti potrošača i zakon o obligacionim odnosima.
Na kraju, sada je već višegodišnja praksa mobilnih operatera da zaokružuju pozive na minut, pa se tako razgovor u trajanju od jednog minuta i jedne sekunde naplaćuje kao dva minuta.
„Potrošaču se naplaćuje usluga koju on nije koristio, a Zakon o zaštiti potrošača propisuje upravo suprotno – plaćanje računa u skladu sa utrošenim“, zaključuju u Udruženju Efektiva.
(Danas)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ima jedan član ugovora koji dozvoljava operatoru da vaša dugovanja ustupi drugom na naplatu. A ako su to greškom obračunati dugovi, a ovaj drugi to naplati na brzaka putem izvršilaca koji skidaju pare sa tekućeg računa, bez opomene, sudskog rešenja i sl. onda neka je bog u pomoći potrošaču. A čitali smo o tome da besmisleno veliki iznosi budu na računu i da ispravku računa bude teško i mučno izvršiti kod operatora, jer su službenici birokratski ograničeni.
„Još jedan način na koji operateri, prema tumačenju udruženja, obmanjuju kupce su akcije „telefon za dinar“. Oni tvrde da se potrošačima nigde ne objašnjava da ne postoji telefon čija je proizvodna cena od jednog dinara, već da se zaključuje ugovor o kupovini telefona na rate koje budu uključene u mesečnu pretplatu.“ Sta je tu neposteno? Dobijes telefon za dinar a mesecna pretplata je toliko i toliko. On nista nije slagao. To si ti mislio da si kupio telefon za dinar to nije moj problem. Ja ti nudim telefon i pretplatu. Sta je problem? Kao meni jedna drug u Srbiji prica kako ga zvala banka i pitala sta misli o njihovim PROIZVODIMA. On se iznervirao, kaze kakvi crni prozivodi, gde banka ima proizvode. Reko to sam i ja msilio dok nismka otiso u Ameriku. Ali to je ipak neki proizvoid, ljudskog uma. I matematoika se ne definise ni kao prirodna ni kao drustvena nauka, nego proizvod ljuskog uma. On se naljuti. Kad bui bili maklo manje budale bilo bi vam bolje po Srbiji.
Kakve gluposti! Pa kako korisnik onda da se zaštiti ako date pravo operateru da shvata ugovor kad mu padne na pamet? Svako ko potpiše ugovor dobija određene pogodnosti (pozivi i sms su jeftiniji nego kad se usluge koriste bez ugovora), ali je takođe u obavezi da ostane kod tog operatera određeno vreme, što je sasvim ok kompenzacija za te pogodnosti. Dalje, naravno da telefon ne vredi zaista 1 dinar, ali ga operater uslovno rečeno poklanja korisniku, ali opet obavezuje korisnika da koristi njegove usluge neko određeno vreme i za to vreme opet dobija povlašćenu cenu usluga. Naravno, možete kupiti telefon bilo gde za novac koji dajete operateru za određeni paket, a da biste izbegli dodatne troškove koristite ga bez sim kartice, jer niko vam te usluge neće dati džabe. Ukoliko pak želite sim karticu možete biti na pripejdu i davati silne pare na dopune ili- opet potpisati ugovor i plaćati određeni paket. Sve u svemu, ja tu nigde ne vidim prevaru. Sve je lepo objašnjeno u ugovoru, a onaj ko je polupismen taj neka koristi fiksni telefon. Sa druge strane je pripeid koji ne znaci ono sto je termin… Dakle platis pripeid i trebalo bi da dobijes 200din ili 400 din mobilnih usluga ZA VREME VAZENJA kartice, dok se posle prestanka vazenja kartice taj DEPOZIT treba vratiti korisniku… USLUGA PREPAID POCASNI KORISNIK ne postoji. Tj ti plati , a da li ces potrositi , to nas ne zanima, ako ne potrosis za 2,9meseci, tvoja stvar. Cene takvih impulsa i neta ne da nisu jeftinije nego su daleko skuplje od tarifa, jer to je i smisao oderi kozu potrosacu kad mu vec treba a ne zna kad mu treba i neredovno mu treba… Ugovor je prilicno debela knjiga. Ugovor je nevazeci ako se sklapa sa zlom namerom…A svaki pripeid ugovorni odnos je u startu sa ZLOM NAMEROM isteka vremena od 3 meseca i oduzimanjem uplacenog iznosa ako se potrosac ponovo u medjuvremenu ne osteti za sledeci period… To je cak sa dodatnom zlom namerom postojecih korisnika, jer mnogo starijih osoba je postajalo prepaid korisnik bas zato sto im treba u hitnim slucajevima i izuzetno retko da pozovu , a izuzetno retko i njih da pozovu. koliko je opterecenje mreze sa ovim starim korisnicima ili drugim povremenim korisnicima na stand by u smislu struje, resursa i ostalog, pa da se ljudski razume ZLA namera
Kakve gluposti! Pa kako operater onda da se zaštiti ako date pravo korisniku da prekine ugovor kad mu padne na pamet? Svako ko potpiše ugovor dobija određene pogodnosti (pozivi i sms su jeftiniji nego kad se usluge koriste bez ugovora), ali je takođe u obavezi da ostane kod tog operatera određeno vreme, što je sasvim ok kompenzacija za te pogodnosti. Dalje, naravno da telefon ne vredi zaista 1 dinar, ali ga operater uslovno rečeno poklanja korisniku, ali opet obavezuje korisnika da koristi njegove usluge neko određeno vreme i za to vreme opet dobija povlašćenu cenu usluga. Naravno, možete kupiti telefon bilo gde za novac koji dajete operateru za određeni paket, a da biste izbegli dodatne troškove koristite ga bez sim kartice, jer niko vam te usluge neće dati džabe. Ukoliko pak želite sim karticu možete biti na pripejdu i davati silne pare na dopune ili- opet potpisati ugovor i plaćati određeni paket. Sve u svemu, ja tu nigde ne vidim prevaru. Sve je lepo objašnjeno u ugovoru, a onaj ko je polupismen taj neka koristi fiksni telefon.