U trendu

100 godina od romana „Uliks“: Vrhunac razvoja savremene književnosti

BEOGRAD – Tribina Biblioteke SANU pod nazivom “Džejms Džojs u prevodu Zorana Paunovića (O stogodišnjici „Uliksa“)“ održana je danas u Svečanoj sali SANU i time obeležila jubilej od 200 izdanja.

O prevodu remek dela svetske književnosti na srpski jezik, romana „Uliks“, koji beleži čitav vek od objavljivanja, govorili su njegov prevodilac i dopisni član SANU Zoran Paunović i profesor dr Aleksandar Jerkov.

Uvodnu reč je uputio urednik Tribine i upravnik Biblioteke SANU – akademik i književnik Miro Vuksanović, koji je otkrio da kroz 200 skupova nijednu Tribinu nisu do sada posvetili nekom prevodiocu, tako da mu je drago što to danas čine.

„Uliks“ (Ulyšes) je modernistički roman čuvenog irskog pisca Džejmsa Džojsa (1882-1941), a delo je prvi put objavljeno u nastavcima u američkom žurnalu “Mali pregled” (Little Review) od marta 1918. do decembra 1920. godine. Kasnije “Uliks” je 2. februara 1922. godine, na Džojsov 40. rođendan, u celosti objavila Silvija Bič u Parizu.

Prevodilac Zoran Paunović, koji je preveo roman za kuću „Geopoetika“, naveo je da je kao sasvim mlad imao jednu vrstu „drske želje“ da prevodi tako kompleksan, obiman, zahtevan roman kakav je „Uliks“, i onda se našalio – „šta zna dete šta je 700 strana“.

„Da biste preveli neko delo, morate ga razumeti. Od te pretpostavke uvek počinjem da radim, kada ga čitam u originalu. Godine izučavanja engleske književnosti 20. veka bila mi je ozbiljna i važna priprema za prevođenje romana „Uliks“. Obično kada me pitaju koliko vremena mi je bilo neophodno da prevedem ovo delo, kažem da je oko godinu i po dana. Ipak, to i nije baš sasvim tačno, evo i zašto. Godinu i po dana jeste trajalo samo prevođenje, ali da bih dopao do toga, moje putovanje je svakako bilo duže: od čitanja njegovog romana “Portret umetnika u mladosti” sa svojih 17 godina, preko mojih studija engleske književnosti na fakultetu“, otkrio je Paunović i analizirao specifičan stil pisanja Džejmsa Džojsa.

Pisan u Evropi – Cirihu, Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine, roman „Uliks“ postao kruna Džojsove asketski dosledne umetničke misije, već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči.

Veoma svedena i jednostavna fabula romana obuhvata život tri glavna lika u toku samo jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine, u Dablinu.

Ispod površinskog sloja radnje, koja je bila prelomljena putem sitnica kroz svest junaka, dobija se veliki značaj dela, kao široka lepeza nivoa kazivanja i značenja.

Najznačajniji i najraskošniji među tim nivoima je onaj koji je sagrađen kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa Homerovom „Odisejom“, kako je istakao prevodilac Paunović, i dodao da smatra kako je „Uliks“ bio pročitan na pravi način u svetu.

Džojsov Odisej – junak Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka koliko su zagušljive krčme i javne kuće u Dablinu svetlosnim godinama daleko od uzvišenog helenskog sveta.

„Potrebno je prvo živeti sa svim tim junacima neko vreme dok ih čitate iznova, i onda se upustiti polako u prevođenje, što mi se posebno dogodilo sa „Uliksom“. Onda kada završite rad, drugima deluje kao da su se rešenja pojavila odmah. Džejms Džojs je veoma zahtevan pisac za prevođenje, ima sklonost ka nelogizmima i književnim netradicionalnim sintaksama. Njegova virtuozna tehnika dozvoljavala mu je da da piše na svaki mogući način koji je poželeo. Ipak, čitaocu uvek pripada poslednja reč“, zaključio je Paunović.

Roman „Uliks“, zasnovan na epu „Odiseja“ od Homera, smatran je jednim od najvažnijih i najvećih dela modernističke književnosti – zbog toka svesti, pažljive strukture, bogate karakterizacije, obilnog humora, igre reči, parodija i aluzija.

Irski pisac Diklen Kiberd (70) je rekao da pre Džojsa nijedan pisac fikcije nije tako osmislio proces razmišljanja.
Širom sveta, Džojsovi obožavaoci danas slave 16. jun kao Blumsdej, prema imenima glavnih likova.
Aleksandar Jerkov (62), srpski univerzitetski profesor, teoretičar i istoričar svetske i srpske književnosti, pohvalio je Zorana Paunovića da je podario domaćoj sceni toliko izvanrednih prevoda svetske literature, da je siguran kako je on zapravo “pritajeni pisac koji se nalazi u prevodiocu”.

Jerkov je ocenio da je Paunović u jednom važnom trenutku ponudio prevod najzahtevnije i najkomplikovanije knjige 20. veka.

„Izdavači ponekad požure, žele da objave knjigu što pre, a ona nije dovoljno sazrela za to niti je imala podršku. To se onda i primeti, ali ovde nije takav slučaj. Velike pohvale za izdavačku kuću „Geopoetika“ koja je objavila Paunovićev prevod. Mnogi bi pomislili na prvi utisak da Džejms Džojs neće biti čitan ni prodavan pisac, zato je i hrabar potez da se objavi. Poznato je da su najbolji urednici u Velikoj Britaniji odbijali da objave “Uliksa“, otrkivao je Jerkov razne pojedinosti o čuvenom delu.

Istoričar književnosti je podsetio da je i veliki argentinski pisac Horhe Luis Borhes objavljivao neke delove dela “Uliks” 1924., dve godine od kako je roman objavljen u svetu.

Od objavljivanja, knjiga je izazvala mnoge polemike i kontraverze, od suđenja zbog opscenog sadržaja, i tako je 1921. u Americi došlo do sudskog gonjenja zbog šokantnih scena u romanu, a u narednim decenijama su usledile kritičke rasprave.
„Prevođenje „Uliksa“ samo po sebi i jeste kao prava odiseja. To mnogi prevodioci znaju u čitavom svetu. Ovajj roman predstavlja vrhunac razvoja svetske književnosti. Njegov jezik je doživeo pravi vrhunac i ima u vezi sa tim jedna anegdota, koja kaže da su stručnjaci predlagali da bi trebalo „Uliksa“ prevesti na engleski jezik“, otkrio je Jerkov, inače redovni profesor Filološkog fakulteta i upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu.

On je istakao da je i velika tema kako se danas kulturna javnost odnosi prema tim novim i starim prevodima, da li se čitaoci vraćaju starim delima i prevodima, kakav je odnos kulture prema tako velikim delima kakav je „Uliks“, i primetio da ne postoje novi prevodi antičkih drama velikih pisaca kao što su bili Euripid, Eshil, Sofokle ili Aristofan.

Džejms Džojs je imao uticaje u raznim autorima kao što su, osim Homera – Dante Aligijeri, Toma Akvinski, Vilijam Šekspir, Henrik Ibzen, Đordano Bruno, Đanbatista Viko, Anton Pavlovič Čehov, Lav Tolstoj, Vilijam Batler Jejts.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar