35. BITEF: „Čovek koji je pobrkao svoju ženu sa šeširom“

„Čovek koji je pobrkao svoju ženu sa šeširom“ je kamerna opera jednog od najznačajnijih savremenih kompozitora Majkla Najmana, zasnovana na studiji neurologa Olivera Saksa o oboljenju vizuelne agnozije. Kao scensko delo mnogo puta je izvođeno s različitim kamernim sastavima u Evropi, Americi, Australiji. Pred bitefovskom publikom je izvela trupa „New Moment/Ideas Campus“, a projekat je inicirao Dragan Sakan, diplomirani psiholog, osnivač škole kreativnog mišljenja „Ideas Campus“ i časopisa „New Moment“, koji je bio i producent predstave.

Kamerna opera Majkla Najmana „Čovek koji je pobrkao svoju ženu sa šeširom“ je pokazala publici da klasična muzika, uz video formu i psihološku analizu, može da podstakne sva čula. Kroz video film Nikole Šuice, pratimo dva plana slučaja, narativni opis, i pokušaj prezentacije vizuelnog poremećaja glavnog junaka. U tom fantazmagoričnom svetu žena postaje šešir, konture stvarnosti postaju meke ili se gube. Film tako postaje sastavni deo muzike, naše asocijacije nisu slobodne već usmerene, priča se sklapa u sadejstvu ritma, slike i značenja teksta. „New Moment/Ideas Campus“ imaju autorska prava na tri izvođenja kamerne opere. Pretpremijera je bila u Piranu, a svetska premijera na ovogodišnjem Bitefu.

Opera je zasnovana na studiji o oboljenju vizuelne agnozije neurologa Olivera Saksa. Priču su adaptirali Majkl Moris, kompozitor Majkl Najman i autor libreta Kristofer Roulens. Premijera je održana 1986. godine, u Institutu savremenih umetnosti (ICA) u Londonu. Kao scensko delo, mnogo puta je izvođeno s različitim kamernim sastavima u Britaniji, Americi, Australiji, Norveškoj. Tokom 1999. godine, trajala je i evropska turneja pozorišne predstave, koju je režirao Piter Bruk.

Oliver Saks je najpoznatiji pisac studija iz neurologije, koji je svojom „Studijom o encefalitisu i pokušajima lečenja“ pobudio značajnu pažnju javnosti. Ta studija je poslužila kao osnova za film „Buđenje“ s Robinom Vilijemsom i Robertom De Nirom, snimljenim 1989. godine.

Kamerna opera „Čovek koji je pobrkao svoju ženu sa šeširom“ traje 58 minuta i originalno je snimljena za CBS Masterworks 1988. godine. Osim troje pevača, u originalnoj izvedbi učestvuju i Majkl Najman (klavir i dirigovanje) i članovi njegovog sastava. Snimljena je i televizijska verzija u produkciji ICA iz Londona, 1988. godine.

Priređivač nove, multimedijalne verzije opere, koju je videla publika na Bitefu, je Nikola Šuica, a o projektu kaže: „Kada sam pročitao Saksov tekst, podelio sam ga u manje celine: pregled, cipela, šešir, epizoda s rukavicom ili događaj s ružom. Postavio sam ih tako, da u ukupnom muzičkom, ali i dramskom toku, mogu da budu u međusobnom odnosu. Nastala je zbirka varijacija, koje su u osnovi sledile Saksovu priču, a na drugim nivoima predstavljale muziku kroz sve nedostatke junakove percepcije. Želeo sam, a bio je to i konceptualni zadatak, postepeno da potisnem muziku i tako stvorim prazninu, koja predstavlja odraz junakovog sveta. Napravio sam nešto nalik obrnutoj muzičkoj analizi: počeo sam bogatom i intenzivnom muzikom, da bi kroz seriju varijacija muzika nestala, a sve se završilo ogoljenom strukturom“.

Dodatne informacije o predstavi i trupi:

  • „Čovek koji je pobrkao svoju ženu sa šeširom“

    BITEF na stranicama Internet Krstarice, zvaničnog Internet promotera ovogodišnjeg festivala:

  • U znaku sukoba i sklada erotike i morala
  • O trupama i predstavama
  • Repertoar
  • Prateći programi
  • Raspored okruglih stolova i live linkova
  • Svečano otvaranje
  • „Bordel ratnika“
  • „Plutajuće ogledalo“
  • „Divlje meso“
  • „A-the-Bird“
  • „Vojcek“
  • „Smert Uroša Petago 2001“
  • „Mesija, scene raspeća“
  • „Insekt“

    BITEF – oficijelne stranice:

  • www.bitef.net
  • www.bitef.org
  • www.bitef.co.yu

    Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.