35. BITEF: „Plutajuće ogledalo“

Treći dan BITEF-a je obeležila predstava koju je publika odlično prihvatila, i koju nisu mogli da vide svi zainteresovani. „Plutajuće ogledalo“ je počelo dvadeset minuta posle osam sati. Pošto su karte rasprodate, mnogi zainteresovani su ostali ispred Ateljea 212, a među njima su i oni koji imaju Bitefove propusnice. Singapurska trupa, koja broji 14 članova, je doputovala dan ranije u Beograd, provevši skoro čitavu noć pred nastup probajući. Njihov sastav je bio „okrnjen“, jer je dizajner svetla, zbog nedavnih terorističkih napada, ostao „zarobljen“ u Njujorku.

„Plutajuće ogledalo“ je analiza usamljenosti u velikim gradovima, sa lakim dodirom nadrealizma i drhtave nežnosti. Najpre je publika uvedena u atmosferu modernog megalopolisa, uzavrelog i bučnog. Gužva u metroima, trka na ulicama, grubosti i otuđenost. A zatim, jedan nilski konj ulazi u kupatilo, paperjast i blještav, virtuelan. Predstava se preobražava u preciznu analizu mehanizacije svakodnevnog života, a atmosferi „šume“ solitera blago se dodaje laki nadrealni momenat personifikovan u nilskom konju koji lebdi kroz prostor. Ritam odmeren i ujednačen, gotovo hipnotički. Projektovane slike koje nas ili situiraju u realnost ili naprosto gurnu u nestvarnu atmosferu. Tu se uspostavlja drugi plan predstave. Odmah zatim ples dva igrača, intiman i nežan. Kao odmor. Dva plana, koja se sve više približavaju, na kraju se potpuno sjedinjuju. I zatim kiša koja pročišćava i objedinjuje sve. Prvi aplauz na otvorenoj sceni.

Prenosimo i neka od reagovanja gledalaca:

„Predstava je zanimljiva, iako ne predstavlja nešto sasvim novo i originalno. Imajući u vidu da je nešto „sasvim novo“ teško i odrediti, a kamoli tek ostvariti, ova predstava je uspešna. Njen simbolički jezik je precizan, prepoznatljiv, ne preterano pretenciozan. Predstava uspešno komunicira sa publikom. Simbol nilskog konja je za mene bio veoma neočekivan, ali je i on uspeo da ostvari svoju funkciju.“
Tijana

„Mala, „prava bitefovska“, krajnje nepretenciozna predstava , koja je zaista opčinila veliki deo beogradske publike. Meni lično se „Plutajuće ogledalo“ mnogo više dopalo, nego previše hvaljeni „Rien de Rien“. Šteta što nema reprize da je pogledaju i oni koji su ostali ispred vrata Ateljea 212.“
Petko

Dodatne informacije o predstavi i trupi: