A bilo je to mirno selo…

Nagrađeni roman "Taned" nemačke spisateljice Andree Marije Šenkel zapravo je mračna kriminalistička priča koja nije za preosetljive, ali jeste za ljubitelje dobre književnosti, priča inspirisana stvarnim događajima, mada je izmeštena u drugo vreme.
Prve dve rečenice romana deluju bezazleno – žena pominje kako je prvo leto nakon Drugog svetskog rata provela u mirnom selu kod rođaka, u selu koje joj se činilo netaknuto ratnim užasom. Međutim, godinama kasnije, kada je to leto postalo samo lepa uspomena, u novinama je pročitala o strašnom zločinu koji se desio baš u tom selu; užasnuta, nije mogla da se smiri dok nije ponovo otišla u to selo, Taned, i ispitivanjem njegovih stanovnika sklopila priču o onome što se desilo. Roman prati ta svedočanstva, od priče osmogodišnje Beti, prijateljice ubijene Marijane, preko ostalih likova koje je dotakao užas ubistva, a povremeno, iz trećeg lica, čitamo i kako je išao život ubijenih pre njihove smrti, kao i akcije samog ubice, kome do samog kraja ne znamo identitet.
Naime, tokom jedne noći u pedesetim godinama prošlog veka, u selu Taned sekirom je pobijena kompletna porodica Danerovih. Za one starije malo je kome bilo žao, bili su škrti, arogantni i neprijatni, stari Daner je i varao druge seljake za novac i čak se i ponosio time, ali su sekirom ubijeni i osmogodišnja Marija-Ana (skraćeno Marijana) i njen dvogodišnji brat, presladak zlatokosi dečkić. Ubijena je čak i nova služavka, tiha, vredna i poštena devojka. Niko ne zna zašto, nagađaju da se stari Daner možda kome zamerio (a kome nije?), ali zašto deca? Šta su ona kome skrivila? I zašto tad, deset godina nakon rata, taman su počeli da se oporavljaju i da koliko-toliko normalno žive? Takođe, seljani su uvereni da to nije mogao biti niko iz njihovog mesta; nema kod njih takvih monstruma, najgori stanovnik sela je najverovatnije bio sam Daner.
Malo-pomalo, kroz iskaze onih koji žive u blizini, male Beti, zatim učitelja Marije-Ane, bivše gazdarice ubijene služavke, služavkine sestre, komšija, gradonačelnika, čitalac saznaje različite detalje; preko delova u trećem licu saznaje više i o samim ubijenima, a prati i šta radi ubica, kako redovno dolazi da napoji i nahrani stoku i pomuze krave, kako bi ubistvo što duže ostalo neotkriveno, tako da je jasno da i sam ubica živi tu u blizini, mada do samog kraja ne znate ko je.
Nevelik po dužini (nepunih 150 strana), "Taned" je uzbudljiv roman, neizvestan do samog kraja. Način pripovedanja je zanimljiv, pruža vam priliku da zaista upoznate i žrtve i one iz njihove okoline, upoznajete i način života nemačke sirotinje koja se snalazi kako zna i ume u posleratnom vremenu, čini vam se kao da ste i sami tamo i pokušavate da otkrijete šta se tu desilo, ko je i zašto išao dotle da sekirom ubije čak i malu decu i služavku koja je tu tek nedavno dospela.
"Taned" se čita u jednom dahu, mada ne preporučujemo da ga čitate pred spavanje. U neko drugo doba dana, definitivno preporučujemo čitanje ovog romana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.