Biblioteka grada Beograda obeležila 89. rođendan

BEOGRAD – Dodelom nagrada i prigodnim programom danas je u Biblioteci grada Beograda obeležen 89. rođendan ove značajne institucije kulture.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u obraćanju okupljenima napomenuo je da je mnogo važnih pregalaca iz oblasti bibliotekarstva svojim radom oplemenilo gradsku biblioteku od Marije Ilić Agapove do Jasminke Ninkov, koja je godinama na čelu ove važne obrazovne ustanove.

„Biblioteka grada Beograda ima oko 150 hiljada članova i u odnosu na broj stanovnika, ona je najznačajnija biblioteka tog tipa u našoj zemlji, a verujem i u regionu. Skoro 90 godina u toj ustanovi se neguje kultura čitanja na izvanredan način“ rekao je Vukosavljević.

Ministar je istakao da je kolektiv Biblioteke grada Beograda snažan, stručan i spretan zbir profesionalaca u oblasti kulture koji svojim delovanjem i rezultatima služi kao primer u sprovođenju kulturne politike u Srbiji.

„Kultura čitanja čini temelj obrazovanja pojedinca i država i kolektiva i zajednice. Ta kultura čitanja je često ugrožavana duhom vremena i različitim banalnostima i zato dobija na svom značaju“ kazao je Vukosavljević i dodao da su biblioteke i mesto okupljanja i svetionik kulture.

Prema njegovim rečima bibliotekari su među najsvetlijim tačkama srpske kulture i srpske kulturne politike.

„Kolektiv Biblioteke grada Beograda učestvuje u važnim akcijama kao što su „Kultura govora“ i „Negujmo srpski jezik“kazao je Vukosavljević.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je napomenuo da u vremenu kada su tačne informacije dragocene, poseban značaj ima biblioteke.

“ Biblioteke svima pomažu da dođu do prave informacije. Izuzetno je važno da mladi ljudi zavole knjigu i da kod njih razvijemo istinoljublje. To su najvažnije stvari za roditelje i društvo“ kazao je Radojičić i istakao značaj neprestane edukacije u današnjem vremenu.

„Biblioteke imaju veliki značaj u tom segmentu napredovanja jednog društva. Značaj realne kulture i umetnosti u vremenu imaginarnog, digitalnog sveta je veoma važan i on se najpre ostavruje u bibliotekama koje su baza svake kulture“ kazao je Radojičić i dodao da gradska uprava namerava da odvoji 35 miliona dinara za nabavku udžbenika.

Gradonačelnik Beograda je napomenuo da će iz gradskog budžeta biti namenjeno i 20 miliona dinara za kompjutersku opremu.

„Odvojićemo i 5 miliona dinara za ostalu opremu i 10 miliona za rekonstrukciju zgrada Bibliteke grada Beograda. Jedna od tih zgrada je zdanje biblioteke u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu za šta sada prikupljamo projektnu dokumentaciju“ kazao je Radojičić.

Prema njegovim rečima kroz podršku bibliotekama mi kao društvo čuvamo naš indentitet, kulturu gledamo u budućnost.

Nagrada za najboljeg bibliotekara u Beogradu u 2019. godini „Marija Ilić Agapova“ dodeljena je Ivani Nikolić , bibliotekaru – savetniku, načelnici Odeljenja selektivne nabavke u narodnoj biblioteci Srbije.

Nagrada „Gligorije Vozarović“ za najboljeg izdavača u 2019. godini dodeljena je Miru Vuksanoviću uredniku u „Izdavačkom centru Matice srpske“ za objavljivanje stotinu knjiga Antologijske edicije „Deset vekova književnosti“.

Priznanjem „Gligorije Vozarović“ za najboljeg knjigovesca u 2019. godini nagrađena je Zlatka Crevar iz Knjigoveznice Zaharije Orfelin iz Beograda.

Specijalna nagrada „Čitalac godine“ koja se dodeljuje deci do 14 godina otišla je u ruke trinaestogodišnje Milice Nešković iz Rakovice koja je u toku 2019. godine pozajmila 317 knjiga.

Među nagrađenima je i Dečija strana dnevnih novina Politika.

U vrhu liste najčitanijih knjiga stranih autora u 2019. godini našle su se „Ponoćno sunce“ Ju Nesbe, „Homo deus“ Harari Juval Noa, „Ubistvo komtura“ Hurakami Murakamija, „Filijala“ Sergeja Dovatlova.

U Biblioteku grada Beograda u 2019. godini upisano je 146.238 članova.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.