Binarno kodiranje

Nedavno su građani Berlina bili zbunjeni prisustvom 104 uredno poređanih mašina za pranje veša na Schlossplatz trgu (videti članak „Pranje prljavog veša“ u ovoj rubrici). Poslednjeg dana septembra su se iznenadili i Nemci u gradu Rozenhajmu kraj Minhena, naišavši na 45 srebrnih i crnih golfova marke „Art“ koji su zakrčili centralni trg. Kao i u berlinskom „slučaju“ u pitanju nije bila nikakva marketinška kampanja, već performans, ovaj put delo hrvatskog umetnika Dalibora Martinisa.

„Izložba“ je trajala tri dana i koštala čitavih milion i po nemačkih maraka, kolika je bila cena pomenutih automobila koje je kupio jedan nemački preprodavac. Po završetku su golfovi bili u prodaji po specijalnoj, sniženoj ceni.

Po rečima umetnika, vreme subotnje gužve je bilo namerno izabrano u skladu sa idejom da se oživi društveni život. Automobili su parkirani pored table sa vidljivim natpisom „Zabranjeno parkiranje“, a skrivena poruka je bila ispisana Morzeovim kodom i glasila je: „Ponekad je lepo“. Naime, srebrni golfovi su predstavljali crtu, a crni tačku, a projekat je nosio naziv „Ponekad je lepo (parkirati u zabranjenoj zoni)“.

Performans je deo umetnikove „Binarne serije“ koju je započeo u Zagrebu, a nastavio na kairskom Bijenalu. Posle Rozenhajma u planu je Njujork, gde će „binarno kodirati“ rasvetu na međunarodnoj izložbi u galeriji „Arex“, a zatim Italija i grad Udino, gde će za kodiranje upotrebiti zvona tamošnjih crkava. U svim ovim performansima, cilj Dalibora Martinisa je da istražuje i pokaže odnose između onog što je vidljivo i onog što se može prepoznati tek dešifrovanjem kodova.

Autor snima sve svoje performanse i, po završetku onog u Italiji, namerava da na osnovu tih zapisa napravi film.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.