Britanski „Stejdž“ objavio intervju s Markom Stojanovićem
BEOGRAD – Najstariji i najvažniji britanski pozorišni magazin „Stejdž“ objavio je veliki intervju sa našim glumcem, pantomimičarem i profesorom Marko Stojanovićem koji je predsednik i suosnivač Svetske organizacije pantomimičara.
Povod za razgovor su bile dve veoma uspešne Svetske konferencije o pantomimi održane u Beogradu 2018. i 2019. godine i uspeh Stojanovića u Kini odnosno Šangaju tokom konferencije koju je organizovao Međunarodni pozorišni institut sa svojim globalnim partnerima među kojima je od 2017. godine i Svetska organizacija pantomimičara.
„Nove tehnologije podstiču veliki razvoj pantomime. Trenutno radim sa programerima na stvaranju prve aplikacije za pantomimu za pametne telefone. Dizajnirana je tako da otvori potpuno novi svet neverbalnih igara i stvori novu publiku za pantomimske predstave“, kazao je Stojanović u ovom intervjuu koji je sa njim vodio urednik Nik Od, istovremeno generalni sekretar novog Britanskog centra Međunarodnog pozorišnog instituta
Ovu veštinu Stojanović je predstavio , ne samo kao umetničku formu, već i kao obrazovno sredstvo sa sve većim opsegom mogućnosti.
„U Izraelu, Ofer Blum u osnovnim školama predaje pantomimu i žongliranje sa impresivnim rezultatima. Deca su manje pod stresom, bolje su fokusirana i duža im je koncentracija i tako postižu veće rezulate u učenju i na testovima“, istakao je pantomimičar.
Govorio je i o tome kako se pantomima pojavljuje u digitalizaciji pokreta odnosno moušn kepčer za filmsku industriju i industriju igara.
„Sarađujem sa drugim po veličini u Evropi studiom za digitalizaciju pokreta i animaciju i kažu da su najbolje iskustvo imali upravo sa pantomimičarima jer poznaju svoja tela bolje od glumaca i transponuju viziju kretanje daleko bolje. A budući da su tako obučeni radni proces je kraći i samim tim jeftiniji.“
Stojanović takođe radi sa gluvom decom i tinejdžerima u Srbiji od 1997. godine. „Pantomima im je prirodna. To može biti način oslobađanja njihovog umetničkog izraza i profesija od koje se može zaraditi za život. Za gluve osobe ona je sredstvo društvene, umetničke, medijske i ekonomske integracija u društvo. Ono što im pantomima najviše pruža je samopouzdanje. Ako ne postoji odgovarajući obrazovni sistem za gluve, nevladine organizacije bi trebale to da rade“ kaže Stojanović.
Imajući to u vidu, razvio je program obuke u Srbiji ”Muzika tišine” koji je besplatno na raspolaganju i drugim zemljama putem SOP-a.
Sama Srbija nema tradiciju pantomime, što, kako kaže u intervjuu, vidi i kao prednost, jer predstavlja prazno platno.
„To nam daje otvorenost za nove ideje, nove tehnologije i nove fuzije koje možemo doneti u drevnu umetnost pantomime“, zaključuje pantomimičar.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.