U trendu

Da li je u Vinči pravljena atomska bomba?

BEOGRAD – Pisac romana „Slučaj Vinča“ Goran Milašinović kaže da će film reditelja Dragana Bjelorlića „Lančana reakcija“, koji se snima po ovoj knjizi, na više načina osvetlitii šta se desilo u Institutu Vinča 1958.godine.

Kroz film se prepliću priče o izradi jugoslovenske atomske bombe, ozračenim radnicima i prvoj švetskoj transplataciji koštane srži.

Milašinović je rekao za Tanjug da je saradnik na scenariju za „Lančanu reakciju“ koji je pisao Vuk Ršumović sa Bjelogrlićem, i koji je do sada menjan deset puta.

„Za prvi scenario sam rekao: ‘Ovo mi se ne dopada, samo pričate o atomskoj bombi’. Napravio sam svoju verziju. Rekli su: ‘Nemaš ti pojma vi pisci pišete samo o emocijama’. Shvatili smo da mora neka sredina. Svi dalje scenariji su usrednjavanje“, otkrio je Milašinović.

U konačnoj verziji scenarija „Lančane reakcije“ pomirene su želje svih uključenih, a Milašinović ističe da i dalje misli „da je najvažnija tema humanost“.

„Najveća zamka za Bjelogrlića će biti melodramatska tema, da ne ispadne previše patetična. Najveći trud je bio da izbegnem patetiku u romanu i to je najveća zamka za film“, dodao je pisac.

Milašinović je dodao da se može očekivati „moderna filmska estetika“, kakvu je Bjelogrlić već pokazao u „Senkama na Balkanu“. „Lančana reakcija“ je francusko-srpska koprodukcija u kojoj igraju Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi, kao i Radivoje Bukvić, Miki Manojlović, Jovan Jovanović i Alisa Radaković. snimanje je počelo polovinom maja i trajacge godinu dana, a premijera je planirana za kraj 2023. godine.

Kardiohirurg i Načelnik vladine Komisije za saradnju sa UNESKO-m Milasinović je već nakon studija medicine počeo da objavljuje pesme, a prvi roman „Heraklov greh“ mu se pojavio 1999. godine. Kada je 2009. saznao da je 50 godina ranije u Institutu za nuklearne nauke u Vinči došlo do ozračivanja radnika, Milašinović se zapitao kako da nije znao da je tim povodom urađena prva svetska transplantacija organa i to na našim atomistima.

Prema njegovim recicma, u istoriji svetske medicine ostao je nezabeležen podatak da je to bila prva transplantacija koštane srži. Tu temu je obradio u romanu „Rascepi“ (2011), a desilo se da ga je pročitao glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, koji ga je pozvao i rekao: „Mene zanima da napravimo film“.

Milašinović je potom izmenio pristup događaju u Vinči i napisao novi roman „Slučaj Vinča“ (2017) zaintrigiran pričom o prvoj transpalantaciji organa izvedenoj nad našim atomistima u bolnici „Kiri“ u Parizu.

Milašinović je podsetio da je o slučaju u Vinči postojao zavet ćutanja delimično zbog samih osoba koje su se osećale kao žrtve. S druge strane država je ćutala jer nije htela priznati promašaj u vodećem naučnom institutu.

Pavle Savić, tadašnji upravnik Instituta Vinča je u svojoj analizi ocenio da je ljudska greška napravila akcident, da je zaštita bilo nedovoljna, a bili su uključeni mladi tehničari i dvojica studenata od kojih niko nije bio kompetentan za naučni eksperiment kao što je merenje lančane reakcije, dodao je pisac.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući Savićevim francuskim stručnim poznanstvima u roku 24 časa je organizovan odlazak atomista na lečenje u Pariz, gde su francuski građani dobrovoljno darovali svoju koštanu srž za tada eksperimentalni medicinski postupak.

„Za mene su glavni junaci francuski građani donori. Niko posle nije dobio odlikovanje“, primetio je Milašinović, dodajući da je donorima kasnije Jugoslavija u znak zahvalnosti organizovala dolaske u Dubrovnik i slično. Kako bi se ipak nekako odužili, Milašinović je podneo inicijativu se u Beogradu ulica nazove po doktoru Žameu.

Upitan da prokomentariše česte navode u javnosti da je postojao u Vinči tajni projekat izrade jugoslovenske atomske bombe, Milašinović je rekao da je o tome „nije lako odgovoriti“ pošto postoje transkripti razgovora komunističkih rukovodilaca sa upravnikom Vinče Pavlom Savićem.

„Znamo da su postojali transkripti izmedu Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića i Savića 1949. godine u kome ga teraju da započne projekat izgradnje bombe u Vinči. On odbija i biva smenjen. Rekao je u transkriptima: „Pravite, ali van Vinče, to je naučni institut“, rekao je Milašinović.

Prema njegovim rečima, „objektivna istina je da se ozračivanje desilo za vreme naučnog eksprimenta, a da li je bio deo pravljenja bombe – niko ne zna“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar