Dani evropske baštine u Beogradu

Dani evropske baštine svečano su otpočeli 9. septembra u 11 časova pod platanom kraj Miloševog konaka u Topčideru, a centralna tema ove manifestacije je drvo. Povodom toga, gradski muzeji i druge ustanove kulture (Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Etnografski muzej, Prirodnjački muzej, Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka grada, arhivi Srbije i Beograda, Dom Jevrema Grujića, muzeji Jovana Cvijića, Tome Rosandića, Ive Andrića, Konak kneginje Ljubice i dr.) pripremaju posebne programe razgledanja Beograda.

Kao i ranijih godina, za posetioce koji se budu prethodno prijavili biće otvorena vrata znamenitih građevina poput Narodne skupštine Srbije, Starog i Novog dvora, Kraljevskog i Belog dvora, Francuske ambasade i Narodne banke Srbije.

Izlažući materijal iz posebnih fondova na kojem su kartografski prikazi Zemlje, Narodna biblioteka Srbije je i ove godine u prilici da predstavi deo evropske baštine. Manifestaciji će se pridružiti i Prirodnjački muzej, s temom „Zemlja – nekad i sad“.

U okviru obeležavanja manifestacije Dani evropske baštine u periodu od 8. do 17. septembra, Beogradska tvrđava i ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti) priređuju dve izložbe u kazamatima Vojnog muzeja. Uz stare zanate i rukotvorine (autora Vuka Maksimovića), tu je i izložba „Drvo“, u okviru koje izlažu poznati vajari i keramičari: Larisa Ackov, Đorđe Arnaut, Milan Blanuša, Milun Vidić, Ivan Gracner, Tatjana Dejanović, Zeljka Momirov, Evgenija Portnoj, Marija Vidić, Jasna Dulić Grujić, Slobodan Roksandić, Leposava Milošević i drugi. Umetničkim jezikom ovde će biti iskazana priča o drvetu – njegovom obliku, fakturi, teksturi, strukturi, boji, simbolici.

Pored razgledanja kulturno-istorijskih celina Beogradske tvrđave, program obuhvata i obilazak starog jezgra Zemuna, Vračara, Botaničke bašte „Jevremovac“, podzemnih pećina i laguma, kao i drugih gradskih znamenitosti.

Pomenuta manifestacija, koja se u Beogradu održava po četvrti put, samo je deo velike evropske manifestacije koja se održava u više od 40 zemalja. Još od 1991. godine, Dani evropske baštine predstavljaju vodeću snaga u promovisanju svesti o evropskom identitetu, kako u kulturnom tako i u socijalnom, političkom i ekonomskom smislu. Otkrivanje zajedničkog nasleđa pomaže da se od Evrope napravi tlo na kom je međusobno prepoznavanje, razumevanje i prihvatanje različitosti zaista moguće.