Dela Koste Hakmana od večeras na izložbi u Narodnom Muzeju

BEOGRAD – Autorsko vođenje kroz izložbu “Kosta Hakman – Prizori svakodnevice” organizovano je danas za predstavnike medija u Velikoj galeriji Narodnog muzeja Srbije, a svečano otvaranje je zakazano za večeras na istom mestu.

Autorke su – Jasmina Cukić i Lidija Ham Milovanović, kustoskinje Narodnog muzeja Srbije.

Novu izložbu će svečano otvoriti večeras od 19 sati na istom mestu direktorka muzeja Bojana Borić Brešković i predsednik upravnog odbora ove ustanove Darko Tanasković.

Postavka će biti otvorena dva meseca, tačnije do 15. januara 2023. godine.

Detaljno vođenje kroz izložbu Ham Milovanović je koncipirala kroz zamišljenih pet celina i naglasila da ovo nije retrospektivna izložba.

Tako je poglavlje njegovih autoportreta predstavljeno kroz naslov „Izvesna verzija sebe“, prizori intimnih prostora su „Utočišta privatnosti“, slike svetskih metropola – „Pogled na grad“, prizori predela, pejzaža – „Slika prirode – zvuk boje“, mrtva priroda – „Predmeti između sebe“.

Umetnik je aktivno stvarao od dvadesetih do početka šezdesetih godina 20. veka, i ovaj projekat predstavlja tematsku raznovrsnost njegovog stvaralačkog izraza sa posebnim akcentom na međuratni period kao najplodniji u njegovom opusu.

Među odabranih više od 50 slika, posetioci će u naredna dva meseca moći da gledaju dela iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Muzeja grada Beograda, Muzeja u Smederevu, Narodnog muzeja u Smederevskoj palanci, Medija centra „Odbrana“, Biblioteke grada Beograda i Fakulteta likovnih umetnosti.

Među izloženim vrhunskim slikama, veliki je broj Hakmanovih radova koji se nalaze u privatnom vlasništvu, što izložbu čini jedinstvenom i kao mogućnost za uvid u značajna dela koja se ne čuvaju u zvaničnim institucijama – muzejskim ustanovama, kako je naglasila Lidija Ham

Autorke izložbe remek dela Koste Hakmana nisu se držale strogo hronološkog redosleda, već su se posvetile tom spomenutom konceptu grupisanja u pet celina (autoportreti, mrtve prirode, pejzaži, slika grada i privatni prostori) kroz koje se može sagledati umetnikovo promišljanje datih tema i motiva koji kontinuirano postoje u različitim periodima njegovog stvaranja.

Istovremeno, ideja autorki izložbe Jasmine Cukić i Lidije Ham Milovanović je pozicioniranje Koste Hakmana u širi kontekst aktuelnih jugoslovenskih i evropskih modernističkih nastojanja.

„Kako se gotovo polovina radova nalazi u privatnom vlasništvu mnogih kolekcionara, koleginici i meni je ovo bio pravi detektivski istraživački posao da pronađemo sve te slike u domovima tih vlasnika. Svi oni su bili voljni da ustupe slike za izložbu, a imaju ih iz različitih razloga – neki su pasionirani kolekcionari, drugi žive od trgovine umetninama, treći imaju slike kao porodično nasleđe“, rekla je Ham Milovanović.

Retrospektivna izložba Koste Hakmana priređena je 1988. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, a njegovo stvaralaštvo poslednji put izlagano je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 2011, i time nova izložba u Narodnom muzeju je prilika da se njegov slikarski opus iznova sagledava.

Tokom autorskog vođenja, predstavljena je bogata životna i umetnička biografija jugoslovenskog slikara.

Kosta Hakman (Bosanska Krupa, 1899 – Opatija, 1961), slikar i likovni pedagog, osnovnu školu završio je u Tuzli, koji je početkom veka bio važan administrativni, kulturni i verski centar Istočne Bosne, a 1908. upisao se u tuzlansku gimnaziju, tada smatranu za jednu od najboljih škola u Bosni, poznatu po slobodarskim idejama koje su negovali njeni profesori i đaci.

Pripadnik je oslobodilačkog pokreta „Mlada Bosna”, pa je 1914. uhapšen sa svega 15 godina, sa dva rođena brata, od kojih je jedan i preminuo u zatvoru.
Posle Prvog svetskog rata Kosta se opredelio za studije slikarstva.

Nakon jedne godine studija u Pragu kod Bukovca (1919-1920) i pola godine u Beču, Hakman svoje slikarske sklonosti je otkrio u Krakovu, Poljskoj (1920-1924), gde se više pronasao u odnosu na ova dva grada.

Savlađivanje zanata i suštine pejzaža pomogli su mu da već tada definiše svoj slikarski stil i moto: „Nema linija, nema oblikovanja, postoje samo kontrasti, ne crnim i belim već kolorističkom impresijom”.

Radovi izloženi u Beogradu po završenom školovanju decembra 1925. godine, obeležavaju uvodnu fazu rada (1924-1925). Ipak, odlazak u Pariz (1926-1929) za Hakmana znači ostvarenje životnog sna, a tamo je uspeo da otputuje zahvaljujući novcu koji je zaradio od prodaje svojih slika.

Upravo slike nastale u tom francuskom periodu, sa pogledima na pariske ulice i mrtve prirode izlagao je 1929. godine, po povratku u Beograd, u kojem je proveo ostatak života posvećen slikanju i pedagoškom radu.
Ponovo je boravio u Parizu, 1937, gde je dobio Zlatnu medalju na Svetskoj izložbi, za sliku „Predgrađe Beograda“, kao važno zvanično priznanje njegovom talentu i stvaralaštvu.

U Parizu je pronašao svoj autentičan i originalan stil gde je oblikovao svoj jedinstven stil, te je pronašao oslobođenje izraza.

Kustoskinja i ko-autorka je izdvajala mnoge monumentalne slike velikog umetnika Hakmana, kao što su autoportreti i portreti prijatelja, kolega i članova porodice, u tehnikama ulje na platnu ili ulje na kartonu, kao „Autoportret sa crnim šeširom“ (1924), „Autoportret sa harmonikom“ (1926), „Portret Ljube Ivanovića“ (1930), „Devojčica sa knjigom“ (1933), „Bosa u bašti“ (1938), „Portret vajara Nikole Koke Jankovića“ (1961).

Drugi svetski rat je proveo u konc-logoru u Dortmundu da bi se posle sloma Trećeg rajha vratio u zemlju.

Kao slikar pripada neoimpresionizmu na granici sa ekspresionizmom.

U toku svog života Kosta Hakman je učestvovao na preko 80 grupnih izložbi a samostalno je počeo da izlaže već od 1925. godine.

U Beogradu je u ovim prostorima imao samostalne izložbe: Osnovna škola kod Saborne crkve (1925), Umetnički paviljon (1929, 1931, 1936, 1963), Galerija ULUS (1955), u Sarajevu – Umjetnički Paviljon (1957) i Galerija jugoslovenskog portreta (1980), u Tuzli – Gimnazija (1956), Zagrebu – Izložbene prostorije na Korzu (1958) i u Parizu – Centre culturel de la R. S. F. de Yugoslavie (1987).

Poslednje dane je proveo u Opatiji, a finalne slike prikazuju scene mora koje je voleo, osim Opatije, tu se nalazi i Korčula, Cavtat, Herceg Novi, i drugi, koji se mogu videti i na ovoj izložbi od večeras do 15. januara.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.