U trendu

Dimić u SAD prvi put zaigrado Amerikanca nakon 12 godina

BEOGRAD – Glumac Džek (Žejko) Dimić, Srbin iz Bosanske Dubice, koji je izbegao u SAD u potrazi za ostvarenjem američkog sna, kaže da je za njega Beograd bio glavni grad sveta i da i dalje žali za Jugoslavijom.

Kao izbeglici, kaže, trebalo mu je dosta godina da konačno u američkim filmovima i serijama zaigra rođenog Amerikanca, ali i da počne da živi samo od glume.

U životnoj ispovesti za Tanjug Dimić sebe smatra primerom da je „svakom glumcu koji nije rođen u Americi najveća prepreka jezik“.

Nakon 12 godina dobio je priliku da igra Amerikanca u seriji „Hawaii Five-O“, iako je, kaže, na kastingu bilo 280 rođenih Amerikanaca.

Tokom četiri godine pohađanja Li Strazberg instituta naporno je radio da bi platio školovanje, da bi živeo i nešto novca poslao roditeljima u Kozarsku Dubicu.

Igrao je taksistu iz Bosne u filmu „3AM“ reditelja Lija Dejvisa, u kome je igrao i Sergej Trifunović, dok je sa Žarkom Lauševićem učestvovao u predstavi „Emigranti“, koja je na našem jeziku igrana u Vašingtonu, Njujorku, Los Anđelesu i nekoliko drugih gradova.

Dimić je od 2001. godine ostvario više od 85 uloga u filmovima, a za kastinge se, kaže, sprema kao da je već dobio ulogu i pristupa mu kao da je poslednji u životu.

Posebno je ponosan na kratki igrani film „U ime sina“ reditelja i scenariste Haruna Mehmedinovića (2007), u kome je takođe igrao i Sergej Trifunović, gde se pojavljuje u ulozi oca koji tokom rata u Bosni i Hercegovini ubija svog sina jer je prešao na suprotnu stranu.

„Film je antiratni, posvećen je svima koji su stradali na ovim prostorima“, naglasio je glumac.

Dimić je rekao da se oseća kao srpski Amerikanac, odnosno da pripada „i Americi i ovim prostorima na identičan način“.

Većina njegovih prijatelja su, ističe, rođeni Amerikanci i nema nijedno neprijatno iskustvo.

Osim u Njujorku, Dimić je živeo i osam godina u Los Anđelesu koji mu se nije dopao kao grad u kome su „glamur, prijateljstva bazirana na interesu i marketingu“, gde se živi po načelu „ti meni ja tebi“.

Elej je, kaže, nazvao Borča ne potcenjujući pritom Borču, već je tamo sve usporeno i sve je „sutra ćemo“, što nikao nije u skladu sa njegovom energijom.

Sarađivao je sa Al Paćinom, koji se, dodao je, ponašao kao da su odrasli zajedo.

Radeći i predstavu sa Lauševićem uz čije je filmove odrastao, Dimić kaže da mu nije bilo svejedno što radi sa „doajenom dok je on tada bio „studentčić na Li Strazbergu“.

Pored angažmana u predstojećem filmu „Vera“ i seriji „12 reči“, kao i „Urgentnom centru“ i „Dinastiji“, Dimić će igrati i operativca CIA u drugoj sezoni „Beležnice profesora Miškovića“ reditelja Miroslava Lekića, cije snimanje počinje u maju.

Razliku između američke i srpske televizijske i filmske produkcije vidi trenutno samo u budžetu, a sličnost je, kaže, profesionalizam.

„Mnogo je teže raditi ovde nego tamo kada se uzmu budžeti. Ovde radim sa kolegama koji kao da rade za milion dolara“, naveo je Dimić.

U predstojećem filmu reditelja Lordana Zafranovića „Zlatni rez 42“ koji govori o stradanju srpskog naroda na Kozari i logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata, Dimić će igrati zapovednika logora, a snimaće se u njegovom rodnom gradu i okolini.

A za ulogu u Zafranovićevom ostvarenju Dimića je preporučilo pojavljivanje u uniformi nemačkog generala u filmu „Iron Corš: The Road to Normandy“ (2022), a za scenario „Zlatnog reza 42“ glumac kaže da je „poezija sa dijalozima“.

„To u svojoj karijeri nisam imao priliku da pročitam ni na jednom jeziku na kome sam radio“, naveo je Dimić u razgovoru za Tanjug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar