U trendu

Dokumentarac „Peto pismo Hilde Dajč“ premijerno prikazan danas u Mts dvorani

BEOGRAD – Premijera novog dokumentarno-igranog filma „Peto pismo Hilde Dajč“, u produkciji Muzeja žrtava genocida, održana je danas u beogradskoj Mts Dvorani u Beogradu.

Film je ciljano prikazan na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Ostvarenje će biti emitovano na Radio televiziji Srbije tokom naredne nedelje.

Režiju potpisuje Ivica Vidanović, scenarista je Božidar Nikolić, dok se u dvostrukoj ulozi pojavljuje glumica Andrijana Đorđević.

U igranim segmentima ovog srednjemetražnog ostvarenja od 25 minuta, glumica tumači novinarku istraživača koja priprema snimanje upravo dokumentarca pred nama, kao i samu Hildu Dajč u scenama logora gde deli sobu sa ostalim zatvorenicama.

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, istakao je danas nakon projekcije filma da su ovim putem pokušali da napišu peto pismo nesrećne devojke, kao veliku opomenu o onome što se desilo pre 80 godina.

„Kao što svi pamtimo toliko dugo Anu Frank, i mi imamo pravo da zapamtimo i nikad ne zaboravimo Hildu Dajč, koja je nažalost stradala 1942. godine. Film će biti dostupan danas na našem YouTube kanalu, i možete ga preuzimati, gledati u krugu porodice, puštati na nastavi, u školskom programu. Na ovaj način kreiramo kulturu sećanja zasnovanu na znanju i poimanju prošlosti“, ocenio je Dejan Ristić.

Realizaciju filma u potpunosti su omogućili Telekom Srbija i Fondacija Muzeja žrtava genocida.

Kako je naveo Ristić, Muzej žrtava genocida ovom prilikom izražava posebnu zahvalnost ,“Filmskim novostima“, Muzeju grada Beograda i Jevrejskom istorijskom muzeju na nesebičnoj podršci pruženoj tokom rada na ovom ostvarenju.

„Ponovo je danas neki novi rat na pragu naše zemlje, ali se najiskrenije nadam da neće preći granice, da naš narod opet ne strada. Da se ne ponovi nikad ništa ovako kako je prikazano u filmu“, rekao je direktor Muzeja žrtava genocida, i dodao da će film uskoro biti i preveden na engleski jezik.

Ovo ostvarenje posvećeno je skoro u potpunosti zaboravljenoj heroini Hildi Dajč koja se može nazvati – srpska Ana Frank, tragično stradala u Beogradu pre osam decenija.

Kako je rođena 1922. godine, a film je završen u decembru 2022, projekat označava i čitav vek od njenog rođenja.

Ona je bila pametna, ambiciozna mlada devojka, završila je Prvu žensku beogradsku gimnaziju, i odmah je upisala Arhitektonski fakultet.

Generalni direktor kompanije „Telekom Srbija“ Vladimir Lučić, ko-producent filma, sada je prvi put odgledao dokumentarac na zvaničnoj projekciji i odmah je podelio svoje utiske.

„Jako sam zadovoljan filmom, sve čestitke upućujem autorskoj ekipi. Svaka kvalitetna emisija ili ovaj dokumentarno igrani projekat na najbolji mogući način promovišu pravu istinu“, naglasio je Lučić i otkrio da je cilj da se ovakva dela titluju na druge jezike i onda se predstavljaju dalje po svetu.

„To je način da i ostali imaju saznanja o tako mračnoj istoriji i nacističkim zločinima“ kazao je Lučić.

Prvi čovek „Telekoma“ je podsetio da je ova kompanija lider u proizvodnji igranog programa na teritoriji čitavog regiona i ovog dela Evrope, da im je katalog projekata sve bogatiji.

„Naša misija je da pomognemo i dokumentarnim ostvarenjima koji su obeležili našu istoriju“ kazao Lučić.

Na taj način su producirali i novu mini seriju „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevića, kao nastavak tog filma, i najnoviji film „Oluja“ Miloša Radunovića, trenutno u bioskopima, od čega će biti i tv serija od 12 epizoda.

Inspiracija za nastanak ovog filma duboko je utemeljena u promišljenom i životnim iskustvom potvrđenom iskazu iz jednog od svega četiri pisma u Srbiji skoro potpuno zaboravljene 21-godišnje Hilde Dajč.

Ona se krajem 1941. dobrovoljno prijavila da kao bolničarka pomaže u logoru za Jevreje na beogradskom Starom sajmištu.

Sa druge strane, dnevničke beleške njene nešto mlađe sunarodnice Ane Frank predstavljaju prvorazredno i potresno svedočanstvo holokausta u Evropi, a o Hildi se malo zna, te ovaj film pokušava da tu nepravdu ispravi.

Iako su Hildini zapisi, upućeni prijateljicama Nadi i Mirjani, samo po obimu skromniji, kraći od dnevnika Ane Frank, sadržaj četiri pisma, unutar bodljikave žice na Starom sajmištu, dovoljno je emotivan i snažan.

Narator iz ofa je sve vreme upravo spomenuta glumica Andrijana Đorđević, koja pomalo govori glasom novinarke, a onda glasom mlade Hilde Dajč.

Hilda Dajč je jedna žrtva od zastrašujućeg broja od šest miliona njenih sunarodnika koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.

U spomen na srpsku Anu Frank, heroinu Hildu Dajč, Muzej žrtava genocida producirao je ovo ostvarenje sa namerom da podseća, opominje i motiviše.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.