E-knjige Službenog glasnika moguće od 2022. godine

BEOGRAD – Službeni glasnik još nije počeo da izdaje elektronske knjige, pandemija Kovid-19 je tu izdavačku kuću zaustavila u pripremama, pre svega u pogledu novih i neophodnih ulaganja u njihov razvoj, ali mnoga izdanja bi se mogla pojaviti i u tom formatu 2022. godine, najavio je direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga Petar Arbutina.

U nastavku serije razgovora agencije Tanjug sa piscima, izdavačima i stručnjacima o sadašnjem i budućem odnosu štampanih i elektronskih knjiga, Arbutina je istakao da „knjiga ništa ne gubi postojanjem u nekom drugom obliku“, i da se u cilju očuvanja knjiga i pismenosti moraju pratiti, a ne ljubomorno i posesivno odbacivati nove tendencije.

„Kada kažemo knjiga, mi koji pripadamo generacijama kojima kompjuteri nisu bili deo podrazumevajućih pomagala i učila, mislimo na klasičnu papirnu knjigu, na olovni slog, dodir korica, miris nove knjige i mirise dugog trajanja knjiga iz biblioteke, utiske raznih čitanja kada iz knjige ispadaju presovani cvetovi, ceduljice, skriveni podaci naše mladosti, pesak ako smo knjigu čitali na plaži… Ali ta vremena su iza nas, lepe uspomene stvaraju nove obaveze“, ocenio je Arbutina.

Prema njegovim rečima, Službeni glasnik prati dešavanja i promene načina čitanja i plasmana knjiga, čitalačkih navika i evoluciju klasičnog teksta knjige u kompjuterske formate raznih čitača.

„Morate imati u vidu da ovaj novi način plasmana knjiga podrazumeva i ozbiljnu zakonsku regulativu i definiciju takvog proizvoda na tržištu, zaštitu od piraterije, sistem plaćanja, autorske honorare… Sve to treba prvo rešiti pa onda na tako definisanom i uređenom tržištu plasirati knjige za koje smatrate da imaju takav potencijal. Dakle nije pitanje šta, jer imamo šta da ponudimo čitaocima i ovde i u svetu, već kako ćemo sve to izvesti da bi svi bili zadovoljni“, rekao je Arbutina.

Kako je istakao, praktičnost e-knjige, koja omogućava da u aktuelnom trenutku u džep stane čitava biblioteka, uz pretragu naslova, autora, reči, toponima i sintagmi, „ne unižava ideju knjige, već samo dodatno proširuje prostore i mogućnosti njene recepcije“.

„Mislim da pisci nemaju ništa protiv da njihove knjige budu dostupne na tržištu koje je mnogo veće od bilo kakvog knjižarskog lanca. Oni sa kojima sam ja pričao veoma su raspoloženi i sami čine mnogo da svoja dela plasiraju izvan granica jedne zemlje jer nikada ne znate gde i u kom delu sveta ćete naći svog čitaoca, nezavisno od jezičkih ograničenja“, rekao je Arbutina.

Prema njegovim rečima, pitanje plasmana knjiga je i šire kulturološko i nacionalno pitanje, „jer Srba ima svuda u svetu i nema razloga da im se zbog nečije samodovoljnosti i poslovne inferiornosti uskraćuje pristup književnosti matične zemlje“.

Elektronska knjiga neće potisnuti štampanu, „neće biti binarnih podela“, jer Arbutina smatra da će čitaoci na kraju „birati ono što im najviše odgovara u skladu sa prilikama i potrebama i platežnim mogućnostima“, a knjiga će postojati „u raznim oblicima i afiniteti i prilike će određivati ko će i kako i u kom obliku nešto čitati“.

„Ključna reč za ovo pitanje nije knjiga već čitanje. ‘Kriza knjige’ nije proistekla iz promene njenog oblika već iz krize čitanja, odnosno nečitanja. Možda će sutra postojati i knjige kao hologrami ali ih niko neće čitati/gledati jer neće više u svojoj imaginaciji i mašti imati potrebu da putuje po svetovima koji postoje izvan aktuelne stvarnosti. Zato je uvek bolje pomenuti uzroke pre nego što počnemo da govorimo o oblicima koji nastaju kao neka vrsta posledica“, ocenio je Arbutina.

Glasnikov stručnjak tvrdi da štampane, papirne knjige neće prestati da postoje, iako će zbog cene i dostupnosti elektronske beležiti permanentni rast prodaje i prisutnosti.

„Možda se neće štampati u velikim tiražima ali će se svakako zadržati taj osnovni, primordijalni oblik postojanja knjige. Svakako je to izazov za izdavača koje će i u kojim tiražima knjige izdavati. Tu ne možemo a da ne pomenemo i nove mogućnosti štampe, na primer digitalnu štampu gde je cena pojedinačnog primerka uvek ista nezavisno od tiraža. Mi u Glasniku već odavno razvijamo tu uslugu, štampanje manjih tiraža ili njihovo doštampavanje prema potrebama klijenta“, istakao je Arbutina.

Ukoliko sutra neko poželi posle čitanja e-knjige da ima i papirni primerak, izdavač može da mu odštampa jedan komad i pošalje taj primerak za biblioteku, što je po mišljenju Arbutine „dobro i za izdavače pre svega u pogledu magacinskog prostora i lagera gotovih proizvoda“.

„Na promene treba gledati kao na nešto pozitivno što vam donosi mogućnosti a ne oduzima vam status koji ljubomorno pokušavate da sačuvate. Kao što sam rekao, ljubav prema knjizi nije tvrdoglavo čuvanje drevnog oblika već osvajanje novih oblika u novim vremenima. Da se stvari ne bi menjale iz korena, i da bi sačuvali knjigu i pismenost, treba da budemo svesni promena i da učestvujemo u njima“, naglasio je Arbutina.

Prema njegovim rečima, Službeni glasnik je prvi u Srbiji počeo da objavljuje audio knjige, a već ove jeseni mogla bi se pojaviti neka njegova nova izdanja u tom formatu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.