Filmski poslenici o tome kako doći do svog prvog filma

BEOGRAD – Srpski reditelji željni debitantskog filma treba da idu na sve konkurse, od Filmskog centra Srbije (FCS) do gradskih fondova, ali i da iskoriste hiperprodukciju televizijskih serija da ispeku zanat, rekli su između ostalog filmski poslenici sinoć na tribini u Domu omladine Beograda.

Producent filma „Oaza“ Milan Stojanović rekao je da je ključno da reditelji ne treba da budu izbirljivi na koji konkurs se prijavljuju i da treba ići i na veliki konkurs i na onaj za debitantski film FCS-a, jer je bitno pogoditi komisiju čijem senzibilitetu odgovara ponuđeni projekat.

Producent „Lihvara“ Adam Ćeranić rekao je da je taj film finansiran van sistema i FCS-a, jer je njegov brat reditelj Nemanja Ćeranić na kraju snimio svoje celovečernje debitantsko ostvarenje za 14 dana i osam miliona dinara budžeta, dobijenih od opštine i privatnih sponzora.

„Kako je „Lihvar“ nastao… ne bih više radio u tim uslovima. Morate biti ozbiljni entuzijasti i ozbiljno ludi. Snimali smo u realističnom ključu, brže je snimanje bilo i uspeli smo da završimo film“, rekao je Nemanja Ćeranić.

Reditelj hitova „Mali Budo“ i „Jesen samouraja“ Danilo Bećković istakao je da je dobra stvar poseban konkurs FCS-a za debitantski film, kao neka vrsta „zaštićenog, posebnog prostora“ za reditelje početnike koji se ne moraju tući za novac sa iskusnijim i poznatim imenima.

Bećković je dodao da i pored toga „treba izaći na sve konkurse“.

Profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad Milan Nikodijević je naglasio da je bitno da reditelj debitant na konkursu iza sebe ima „dobrog producenta, da zna da napravi dobru dokumentaciju i da ima dboru priču koja množe da prođe“.

Melina Pot Koljević je rekla da bi budžeti na konkursima za debitantski film morali da budu veći s obzirom na ulogu filma u javnom mnjenju i prosveti.

„Bilo bi dobro da ministarstvo uvede filmsku kulturu u srednje škole. Mnogi mladi se interesuju za film. Druge umetnosti se proučavaju u okviru školskog obrazovanja, a film se ne procučava. To bi uticalo na značaj filma i budžet koji se odvaja za film. Taj školski predmet bi imao veliku posećenost“, ocenila je Koljević.

Stojanović je ocenio da je budžet od 20 miliona dinara za debitantske projekte „mali novac, koji postaje simboličan i pomoću njega ne može da se izvede film na ozbiljan način“.

„Ako očekujemo nekakav uspeh, to je dosta neozbiljno. Debitantski filmovi se teže finansiraju zato što su autori debitatni, javnost ih ne zna. Trebali bi dobiti više novca“, rekao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, poslednjih nekoliko decenije najmanje 50 posto ozbiljnih uspeha srpskog filma u inostranstvu postigli su debitantski filmovi reditelja kao što su Maja Miloš, Nikola Ležajić, Ognjen Glavonjić i drugi.
„To je tema za ozbiljne razgovore i diskusije. Nijedan projekat ne bi trebalo da dobije manje od 30 milliona dinara. To je tačka oko koje se borimo“, rekao je Stojanović.

Govoreći o svojim iskustvima kao člana konkursne komisije FCS-a za debitantski film, Nikodijević je rekao da se priložena dokumentacija na konkursu čita pre svega na nivou scenarija, pa se gleda sve ostalo.

„Ako nas priča kupi mi formalno pravno kao komisija možemo da tražimo dodatnu dokumentaciju“, rekao je Nikodijević.

Stojanović je podsetio da se dešavalo da na konkursima budu podržani filmove nedovoljno kompetentnih producenata, koji su potom dugo stajali ili uopšte nisu završeni, upozorivši i da se malo pažnje obraća na kratke filmove kao preporuka reditelja koji konkurišu.

Bećković je upozorio da filmovi koji ne pretenduju na festivalsko prikazivanje imaju ograničene fondove jer je žanrovski „film tretiran kao projekat nižeg reda“.

„Repertoarski film se mnogo teže finansira nego festivalski. Borili smo se da dokažemo da je ta vrsta filma potrebna našoj kulturi. Na kraju smo za „Buda“ od FCS dobili 60.000 evra. Mislim da je to najmanji iznos kog je neko dobio“, podsetio je Bećković.

Koljević je istakla „Moj jutarnji osmeh“ kao primer kod nas komercijalno uspešnih filmova koje „publika voli da gleda, ali su istovremeno vrlo profilisani autorski filmovi“.

Stojanović je primetio da „moramo stalno da tražimo nešto što će biti uzbudljivo i da ne tretiramo projekte šablonski“.

„Jedan od ključeva uspeha debitantskih filmova je da se ne ide preambiciozno, ali naravno ne i u autocenzuru. Treba naći pravi balans. Kao filmovi „Moj jutarnji osmeh“ i „Kelti“, ocenio je Stojanović.

Aljoša Ćeranić je podsetio da svaki grad imam konkurs za kulturu, kojima bi se filmski stvaraoci trebali obratiti pošto toliko ima projekata da ne mogu svi dobiti novac od FCS.

„Nije sve u FCS. Moramo da kucamo na razna vrata. Imamo dobru situaciju da je hiperprodukcija serija otvorila mnogo prostora da se mladi pojave, da prođu kroz zanat. I Stiven Spilberg je debitovao televizijskim filmom „Duel“, rekao je Nikodijević.

Bećković je primetio da mu se trud koji je uložio u svoj ili pomažući tuđem filmu vratio, i da „treba sakupljati iskustva i onda se na kraju to iskristališe u neki film“.

Tribina „Debitantski film: Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma“ održana je u okviru ciklusa tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku“, koji se realizuju FCS i DOB.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.