Gatalica: Današnji ratovi nemaju veze s herojstvom

BEOGRAD – Pisci Slobodan Vladušić i Aleksandar Gatalica razgovarali su danas na Beogradskom sajmu knjiga o tome zašto danas pisati o prošlosti, koliko objektivan pisac mora biti kada piše o istorijskom događaju, zašto nema velikih romana o ratu devedesetih godina i kakvi se ratovi danas vode.
Autor „Velikog juriša“ Vladušić rekao je da svako ko pišse o nečemu što je već tematizovano u književnosti, kao što je slučaj s Prvim svetskim ratom, mora da pronađe svoj ugao gledanja.
„‘Veliki juriš’ jeste polemična knjiga u odnosu na celinu tematizovanja Prvog svetskog rata u srpskoj i svetskoj književnosti, a u polemiku ulazim s knjigama koje cenim, kao što je roman ‘Veliki rat’ Aleksandra Gatalice“, objasnio je Vladušić

Gatalica je rekao da je njegov roman, objavljen 2012, a 2013. nagrađen NIN-ovom nagradom, ušao u „prazan prostor pisanja o toj temi“ i da do tada Prvi svetski rat u Srbiji nije nazivan Velikim ratom.

On je dodao da se jeste zapitao zašto se posle više hiljada stranica o Prvom svetkom ratu, uopšte baviti tom temom i odlučio je da napravi fantazmagoriju koja se nekima dopala, a drugi su ocenili da to nije prava slika.

„Prava slika ne postoji. Prava slika je ono u šta ljudi poveruju. Zadatak pisca je da oživi epohu i ljude“, rekao je Gatalica, na šta je Vladušić podsetio na stav Borislava Pekića da je cilj istorijskog romana „reinkarnacija duha epohe“, a ne njena rekonstrukcija.

O dozvoljenom udelu fikcije prilikom pisanja istorijskog romana, Gatalica kaže da nema pravila, sve je stvar osećaja pisca koji gradi konstrukciju romana koja mora da funkcioniše.

„Književna smrt je kada čitalac oseti da gubi vreme. Ne sme se gubiti vreme ni u jednom pasusu, ni u jednoj rečenici, a kamoli na celoj strani“, smatra Gatalica i dodaje da pisac ne sme da zloupotrebljava svoj „demijurški položaj“ kao neko ko stvara novi svet i da mora biti odgovoran prema svom delu.

„Ako je pisac odgovoran prema svojoj poetici, onda nema potrebe da brine da li je odgovoran prema istoriji, etici“, rekao je Gatalica.

Vladušić se osvrnuo na pristup ratu kao temi, uveren da o ratu treba pisati kao o nečemu što jeste i dubinu tog fenomene ne preobražavati u to da li je autor za ili protiv rata.

Tako se, kaže, primećuje u romanima Eriha Marije Remarka i Ernesta Hemngveja da su u ratu proveli svega nekoliko meseci, da ga nisu zaista doživeli i osetili, dok se u knjigama Ernsta Jingera i Stanislava Krakova uočava da je rat bio deo njihovog iskustva.

Naglašava i da rat „skida društvene maske koje ljudi svakodnevno stavljaju na svoje lice, razotkriva druge ljude nama i nas drugim ljudima“ i dodao da je, pišući „Veliki juriš“, nastojao da izmeri dubinu tog fenomena, bude pošten prema činjenicama, jer nije svejedno „da li su neke vojske tuđe ranjenike previjale ili polivale benzinom“.

Na pitanje da li postoji veliki roman o ratu devedesetih godina, Gatalica je rekao da bi se jedino “Top je bio vreo” Vladimira Kecmanovića mogao nazvati „ugaonim kamenom u recepciji novijih ratova“.

„Problem s ratovima devedesetih jeste što oni nisu u našoj kolektivnoj svesti ostali kao vrsta epopeje. Veliki rat je u kolektivnom sećanju generacija ostao kao jedna epopeja čitavog naroda i onda je tu piscu plodno tle da poseje svoje plodove života, dok u situaciji u kojoj u kolektivnoj svesti i dalje stoji da tek treba videti ko je šta tu i kako radio, piscu je izuzetno teško da napiše veliki roman“, primetio je Gatalica.

Smatra da će proći još dosta vremena dok se ne vidi ko su tu stvarni heroji.

„Svaki rat ima i kukavice i heroje, i zlikovce i one koji su humanisti. Građanskom ratu baš nije svojstveno da ima jasne ratne ciljeve, pa samim tim ne može imati ni jasne bitke, osvajanja, pobede i poraze, sve ono što smo imali u Prvoim svetskom ratu. Siguran sam da i u ratu devedesetih postoje autentični heroji“, rekao je Gatalica.

Vladušić je na to dodao da je Prvi svetski rat za srpski narod vrsta integrativnog mita u najboljem smislu te reči i da zato o Velikom ratu razmišlja sa izvesnom vrstom nostalgije.

„Ratovi koji se vode na početku ovog veka su u velikoj meri različiti od Prvog svetskog rata gde je postojala jasna podela na to ko smo mi, a ko je neprijatelj. Danas su ratovi hibridni, vode se u različitim sferama, ekonomskim, tehnološkim, a manji je procenat onih ratova koji se vode oružjem. Reč je o višedimenzionalnom ratu koji odbija da se prikaže kao rat i u tome je njegova moć i opasnost“, konstatovao je Vladušić.

S njim se složio i Gatalica, koji je primetio da se više nego ikad ratovi dobijaju pre nego što se ispali metak.

„Dva miliona izbeglica pušteno je s razlogom. Nije moglo njih četvoro da odluči da krene, a da za to odmah ne sazna četvoro agenata, tako da su ti ljudi pušteni i zloupotrebljeni i sve to nema veze s herojstvom i nezivesnošću s kojom je srpska vojska moblizovana u Prvom svetskom ratu, s kojom su velike sile ušle u taj rat“, podvukao je Gatalica.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.