U trendu

Godišnjica smrti velikog srpskog slikara Save Šumanovića

ŠID – Na današnji dan, 1942. godine, pre osamdeset godina, ubijen je Sava Šumanović srpski slikar.
Hrvatske ustaše uhapsile su ga dva dana ranije u njegovoj kuči u Šidu, upravo na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, u ranim jutarnjim satima. Šid je, kao i čitav Srem, pošto je okupirana Kraljevina Jugoslavija aprila 1941, pripojen zloglasnoj takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Tog jutra ustaše su uhapsile brojne građane Šida, njih 150, da bi ih potom odveli u Sremsku Mitrovicu, gde su posle torture pobijeni, najverovatnije 30. avgusta. Među njima, nalazio se i Sava Šumanović.
Veliki majstor pejzaža, aktova, mrtve prirode, Sava Šumanović, jedan od najznačajnijih srpskih slikara uopšte, rođen je januara 1896. u Vinkovcima, gde se njegov otac tada nalazio otac službom.
Imao je četiri godine kada se porodica vratila u Šid odakle potiču. Realnu gimnaziju je pohađao je u Zemunu. Tih godina, nazavisno od redovnog školovanja, pohađa slikarski kurs Isidora Junga.
Uprkos nastojanjima porodice da ga usmere ka nečemu praktičnijem Sava se rano opredeljuje za slikarstvo. Njegov otac Milutin, izdanak ugledne šidske građanske kuće, po obrazovanju šumarski inženjer, insistirao je na studijama prava. Sava međutim 1914, u Zagrebu, počinje studije na Višoj školi za umjetnost i obrt. Tamo, osim školskih obaveza, studija starih majstora, predano proučava impresioniste, simbolizam, kreće se u zagrebačkim umetničkim krugovima…
Godine 1918, učestvuje na zajedničkoj završnoj izložbi Škole za Umjetnost i obrt. Iste godine izlaže i u zagrebačkom Ulrihovom salonu zajedno sa Bogumilom Carom (1891 – 1969).
U ranijoj fazi njegovo stvaralaštvo vidno je pod uticajem tada popularne secesije, poznate i kao Art noveau, Modern style, jugendstil u Nemačkoj, u SAD i kao Tifani stil. Bavio se ilustracijom, grafikom, scenografijom, osim, razume se, slikarstva. Radio je ilustracije za književnu reviju Juriš, koju je uređivao Antun Branko Šimić.
Krajem 1920, Šumanović odlazi u Pariz, svojevrsnu „Meku“ svih umetnika. Tokom nekoliko meseci boravka u Parizu, krajem 1920 i početkom 1921, pohađa kurs Andera Lota (1885 – 1962) gde dolazi pod uticaj kubizma, konstruktivizma. Lot će ostaviti trajan trag na stvaralaštvu Save Šumanovića. Verovatno najreprezentativniji predstavnik kubističkog slikarstva kod nas upravo je Sava Šumanović. Godine 1922, u Beogradu, učesnik je Pete jugoslovenske izložbe.
Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, važna za razumevanje njegovog dela.
Godine 1925, ponovo se nalazi u Parizu, gde izlaže na Jesenjem salonu 1926. Tada nastaje njegov „Dorucak na travi“. Jedan je od dekoratera kultnog pariskog restorana „La Coupole“. Te 1927. Godine, u Francuskoj, nastaje njegovo po mnogima najznačajnije delo „Pijani brod“, monumentalnih dimenzija, verovatno pod uticajem Žerikoovog „Splava meduze“. Neposredna inspiracija je zapravo bila Remboova istoimena pesma.
Godine 1928, vraća se u Šid, umoran, iscrpljen, s namerom da se u domaćoj sredini oporavi. Tada postupno nastaju njegova znamenita dela s pejzažima rodnog Srema. Septembra 1928, izlaže u Beogradu. Usledile su pohvalne kritike pa se obodren vratio u Pariz. U toj fazi nastaju remek dela – „Crveni ćilim“, „Luksemburški park“, „Ležeći ženski akt“.
Po povratku u Šid, 1930, posvećen je lokalnim temama, slika pejzaže, aktove, nastaju „Šiđanke“, „Beračice“.
Šumanović je bio potpuno osobena ličnost, pošvecehena isključivo likovnom stvaralaštvu, bez mnogo smisla za realan svet. Aleksandar Deroko u secahnjima svedoči kako se Šumanoviću dogodilo da ga policija, jednom dok je slikao na Avali, na kratko privede, pošto u nastupu stvaralačke posvećenosti u prvom trenutku nije umeo da objasni šta tu radi.
Pošto je tokom postojanja takozvane NDH, počev od aprila 1941, bila zabranjena upotreba ćirilice, Šumanović, veruje se iz protesta, više ne potpisuje svoja dela, unosi samo godinu nastanka dela. Ubrzo, krajem avgusta 1942, Šumanović je uhapšen i ubijen, potpuno besmisleno, poput nebrojenih drugih žrtava jednog užasnog vremena. Sahranjen je u zajedničkoj grobnici.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar