Grabez: Najjače je kad kod svoje kuce napravis dobar koncert

NOVI SAD – Nezavisni alternativni sastav KOIKOI održao je koncert sinoć na EXIT-u, a pevač i gitarista benda, poznat pre svega kao glumac Marko Grabež kaže za Tanjug da uživa kada spaja ove dve umetnosti, jer pođednako voli glumu i muziku.
“Svi koji smo odrastali na ovim prostorima stasavali smo uz Exit festival, i od kada znam za sebe, znam za Exit. Kad sam bio baš mali, redovno sam gledao direktne prenose koncerata sa Exita na RTS-u, od dva ujutru, obično sa Dance Arene. Odmah sam pomislio kako hoću i ja da tu nastupam”, izjavio je Grabež, koji je svirao na bini Visa Fusion Stage.

U to vreme je pratio svitanje i Exit, nije spavao noćima, što mu je bio deo odrastanja.

Kasnije je počeo da posećuje Exit, najpre na dan, a onda sva četiri, da bi u nekom trenutku prestao da odlazi.

„Promenila se klima, publika, ciljna grupa i malo smo svi na neki način odrasli. I onda mi je sada povratak na Exit takođe veoma drag, posebno jer dolazim u drugoj ulozi, ne više kao posmatrač, već učesnik“, primetio je Grabež.
Sastav neobičnog naziva KOIKOI čine osim Marka Grabeža (gitara, vokal) još Ivana Miljković (sint, vokal), Emilija Đorđević (bas, vokal) i Ivan Pavlović Gizmo (bubanj, semplovi). Publici su se premijerno predstavili 2019. godine na kompilaciji “Hali Gali2”, platformi, koja udružuje novu generaciju muzičara i publike koji se ne ograničavaju standardnim muzičkim žanrovima, već vole eksperimentisanje.
Na domaćoj muzičkoj sceni predstavljaju pravi fenomen, jer samo što su se pojavili sa debi albumom “Pogledi u stranu” (2021), već su svuda bili traženi, tako da im je bilo normalno da sviraju koncerte tako brzo i širom bivše Jugoslavije.
Sigurno je prijatan i neočekivan osećaj da ponovo na neki način ujedinjuju bivšu SFRJ.
“Nekako od starta nismo imali odnos prema tom uspehu da nas to iznenađuje. Muzika bi trebalo da komunicira ne samo po ovom ili sledećem regionu, već i znatno šire. Cilj nam je da ko god može da se “nakači” na našu muziku, da to uradi, bez obzira na jezičke barijere. Što se tiče regiona, od starta smo znali i očekivali da će naša muzika tamo da se uključi”, priča Grabež.
Priča i da Beograd predstavlja za njega najveću tremu i frku, a da su „najluđi i najopušteniji“ bili u Estoniji, jer su znali da ih tamo niko ne poznaje.

„Uvek je sa gostovanjima tako, budem mnogo rasterećeniji, jer nema lokalnog konteksta, pogleda u publiku gde me svako poznaje i ja mnoge znam. Mnogo je teže da se opustim pred najbližima”, kaže.

Istaknuti glumac i pevač dodaje kada se probije ta barijera i stvori jedna posebna konekcija sa publikom, onda je sve veoma čarobno i jedinstveno.
„Kada kod svoje kuće napraviš dobar koncert, to je najjači osećaj“, smatra Grabež.

Smatra se da sastav KOIKOI pripada struji nezavisne, alternativne rok scene, a ne glavnoj struji – mainstreamu.
Veruje, međutim, da pripada generaciji kod koje se ta granica prilično izbrisala.

„Toliko slušam raznoliku muziku, da sam prestao da pravim tu vrstu distinkcije, da je jedno mejnstrim, drugo alternativa. Realno, muzika koju mi pravimo, prilično je – komercijalna“, ocenio je jedan od lidera ovog kvarteta.
Priznaje da ne zna tačno šta se danas sve definiše kao mejnstrim muzika, gde se pravi ta granica šta je alternativna muzika, a šta nije.
„Glavna polazna tačka nam je da naša muzika komunicira. Onda zapravo ko će naše stvaralaštvo negde da svrstava, mislim da za tim nema potrebe. Važno nam je samo da ne postanemo mejnstrim sa nekim proračunatim namerama i odnosu, u smislu da znamo šta prolazi, pa bismo samo to da sviramo. Koji god žanr da nam dođe na probi, sviraćemo ga samo da prirodno izađe od nas“, opisao je senzibilitet benda.
Pokušao je da razjasni koja je to vrsta muzike koju komponuju i sviraju svi zajedno, pa kaže da postoje tri osnovna punkta koji označavaju KOIKOI.

„Iskreno, ne volim ni ja kad bendovi ne znaju da objasne kome žanru pripadaju, jer onda odmah ističu to sve kao da je nešto veoma autentično i neobično do te mere da ne znaju da ga okarakterišu. Zato se uvek trudim da objasnim, tako da smo mi u osnovi rokenrol i post-pank, uz uticaje mnogih bendova“, naveo je Grabež.
Dodaje da su u bendu prisutni i elektronska muzika kao drugi punkt i sa treće strane to su etno – folk motivi, koje obrađuju i poigravaju se sa njima.

„Kada sve to spojim rekao bih da je to neki rok rejv pank sa malo melosa“, ocenio je muzičar.
Iako nezavisni, delimičnu atraktivnost bend postiže i time što je Grabež poznat glumac, najviše angažovan u Ateljeu 212, ali i u BDP, JDP, a publika velikog i malog ekrana ga zna iz TV serija “Senke nad Balkanom” i “Nečista krv – Greh predaka”.

Očekuje se i najnoviji film “Usekovanje” debitanta Siniše Cvetića.
Ipak, kao da mu gluma nije dovoljna, te ima veliku potrebu da se bavi i muzikom.
“Muzika je bila u mom životu od kada znam za sebe, znatno pre glume, koja je došla malo kasnije. Zato mi nije samo gluma dovoljna. Imao sam ranije svoj bend ĆeGerilaz u srednjoj školi, sa drugarima, gde je svirao i moj kolega glumac Strahinja Blažić. Kasnije smo tek on i ja upisali glumu na FDU. Dok je muzika bila prisutna sve je bilo u redu. Onda kad više nismo imali bend, ostala mi je samo gluma i tada sam osetio prazninu. Isto bih osetio i da prestanem da se bavim glumom. Shvatio sam da nije tačno da mogu bez jednog, a bez drugog ne mogu. Tako sam programiran da ne mogu ni bez glume ni bez muzike”, zaključio je Marko Grabež za Tanjug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.