Grand pri BITEFA predstavi „Ali: strah jede dušu“

BEOGRAD – Dodelom nagrada završen je BITEF festival, a Grand pri pripao je predstavi „Ali: strah jede dušu“ u režiji Sebastijana Horvata, u izvođenju slovenačkog Narodnog gledališća.

Specijalnom nagradom „Jovan Ćirilov“ nagrađena je predstava „Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka“, autorke Fie Menar i Žann-Lik Božola.

Nagrada „Politike“ za najbollju režiju, potpuno zasluženo, otišla je u ruke Sebastijana Horvata, reditelja predstave „Ali: strah jedne duše“.

Publika je na ovogodišnejm BITEF festivalu bila saglasna sa ocenom žirija i za najbolju predstavu proglasila komad „Ali: strah jedne duše“ sa prosečnom ocenom 4,67.

Proglašenju pobednika prethodilo je izvođenje predstava „Pozvani“ i „Retke ptice“, a nakon proglašenja usledio je koncert Beti Đorđević, kada je publika čula veliki hit „Počnimo ljubav iz početka“, koji je bio i slogan ovogodišnjeg BITEFA.

Sebastijan Horvat, reditelj predstave nagrađene Grand prijem, „Ali: strah jede dušu“, izjavio je u intervjuu Tanjugu da za njega nema dileme da će najvažnije teme u svetu danas, kao što su ekologija ili politički populizam, migrantske krize i dalje nalaziti mesto u pozorištu budućnosti.

„Budućnost Evrope je totalirazam koji će pod plaštom demokratije dopuštati sve. Političari će sve dopuštati osim upliva u tokove novca. Umetnička kritika nikada nigde nije ugrozila tržište i to je trend koji će bojim se trajno biti prisutan u Evropi sve dok je kapitalizam prisutan kao oblik društvenog uređenja“, kazao je Horvat.

U pobedničkoj predstavi Horvat u scenskoj adaptaciji klasičnog teksta Rajnera Vernera Fazbindera, zadržava izvorni društveni milje i radnju.

Sedamdesete godine 20. veka u Zapadnoj Nemačkoj, slučajni susret i neočekivana ljubav između starije nemačke čistačice, udovice, i mladog marokanskog gastarbajtera, predrasude i neprihvatanje njihove okoline…

Ovaj izbor se pokazuje kao ispravan, jer publika bez problema razvija paralelu s današnjim oblicima ksenofobije, netrpeljivosti prema strancima, migrantima.

Horvat tek na sredini ove ljubavne priče, do tada pretežno ostvarene i srećne, uvodi „treće lice“, ono koje „sreću kvari“, a to je kontekst, društvena stvarnost, odnosno, publika.

Tako u drugom delu predstave gledaoci doslovce i fizički ulaze u izmišljeni svet ljubavnika i iznutra ga, kao nekakav tumor, razaraju.

Kritička i politički angažovana priča ipak se završava srećno, iako ne u potpunosti.

Horvat za Tanjug kaže da pozorište i dalje ima javni uticaj koji se događa na svesnom i nesvesnom planu.

„Svaka delatnost koja se bavi javnim diskursom ima priliku da nešto napravi…Nešto dobro za društvo. Pozorište je dobro mesto da se putem emocija publici predstave važna i opterećujuća društvena pitanja. To nisu okolnosti u kojima čovek pročita nešto u novinama, malo se naljuti na sebe i na druge i krene na spavanje. Dobro pozorište ohrabruje ljude da misle. Zato uprkos svemu verujem da ima smisla ovo što radim“, rekao je Horvat.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.