In memoriam: Margita Stefanović

Margita Stefanović, osnivač i član „Ekatarine Velike“, jedne od najznačajnih domaćih grupa, preminula je u Beogradu 18. septembra, u 46. godini. Pre nje, sa životne i muzičke scene sišli su i Ivica Vidović (1992), Milan Mladenović (1994) i Bojan Pečar (1998), s kojima je Margita svirala u grupama „Katarina II“ i „Ekatarina Velika“.

Margita Stefanović je ćerka jedinica poznatog reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija, jednog od osnivača Televizije Beograd. Iako je kao mala sanjarila o tome da postane balerina, ipak je krenula u muzičku školu „Josip Slavenski“, gde je učila klavir u klasi profesora Miroslave Petrović Lilike, za koju je govorila da joj je bila „druga majka“. Kao jedna od najtalentovanjih u klasi, pohađala je „časove za odabrane“, koje je držao profesor Timakin iz Rusije. Jedan od učenika na tim časovima bio je i Ivo Pogorelić, s kojim se stalno nadmetala. Iako je dobila ponudu da nastavi školovanje u Moskvi, ostala je u Beogradu, gde je upisala Arhitektonski fakultet.

Iako je već kao student osvajala međunarodne nagrade, i pokazala talenat za arhitekturu i dizajn, muzika je bila jača – klasična, ona koju je svirala u Beogradskoj filharmoniji, čiji je član bila jedno vreme, a zatim i rokenrol, koji je postao njena sudbina zahvaljujući memljivim podrumima SKC-a, gde se jednom prilikom našla i na probi čuvenog „Šarla akrobate“, grupe koja ima neprocenjiv značaj za nastajanje tzv. „Novog talasa“.

O Novom talasu, u intervjuu koji je dala novinaru magazina „Profil“ 1999. godine, ona kaže: „Nikakav Novi talas nije ni postojao! Novi talas se nije ni desio. Mogao je da postoji, možda je i postojao pa se izvitoperio. Zaista nisam sve to doživljavala kao neki Novi talas, jer sve mi je bilo novo kao što mi je i danas sve novo. Mi smo bili važni jedni drugima, slušali smo jedni druge, vežbali zajedno u istim prostorima. Skup tih grupa davao je izvesno zakrivljenje mogućim tokovima u muzičkom izražavanju. Zakrivljenje u odnosu na tzv. etabliranu muziku. Ne sviraš na festivalima nego praviš svoje koncerte, a oni se tiču toga kako živiš u međuvremenu i na šta ti život liči. Život nam je ličio na ono što smo svirali.“

Pročitajte i: