U trendu

Izložba i promocija knjige fotografija o ratu u Vukovaru

BEOGRAD – Izložba fotografija Miloša Cvetkovića „Sloboda do temelja“, koje dokumentuju rat u gradu Vukovaru 1991. godine, otvorena je večeras u beogradskoj galeriji „Endžio HAB“, gde će trajati do 23. novembra.

Izložba predstavlja izbor Cvetkovićevih fotografija objavljenih u njegovoj fotomonografiji „Sloboda do temelja“ (2021), koja je večeras promovisana u izdanju beogradskog predstavništva nemačke
organizacije Forum ZFD.

„Posle 30 godina ponovo proživljavam dramu. Hteo sam da pokažem da je rat strah, bol, smrt, tuga. I da se ne treba radovati na povike ‘idemo u boj'“, rekao je Cvetković u „Endžio HAB-u“.

Fotomonografija i izložba pokazuju crno-bele fotografije koje je Cvetković snimio kao fotoreporter lista „Borba“, prateći jedinice Jugoslovenske narodne armije, teritorijalne odbrane i srpskih dobrovoljaca u jesen 1991. godine u okolini i u samom Vukovaru.

Fotografije dokumentuju u ratnim dejstvima porušene zgrade u gradu, leševe na ulicama i među ruševinama, pripadnike JNA i teritorijalaca tokom borbi, kolone civila, kao i hrvatske zarobljenike nakon što je JNA potpuno ušla u grad na obali Dunava 18. novembra 1991. godine.

Direktorka beogradskog Forum ZFD-a Nataša Govedarica je istakla simboliku dana održavanja izložbe i promocije, a kao posebno upečatljivu izdvojila je misao koju Cvetković pominje u knjizi: „Samo su mrtvi dočekali kraj rata“.

„Ona se slaže sa mojim osećanjem da živimo jedan zamrznuti konflikt i ne radimo dovoljno da ga prevaziđemo. Zato je važno da smo večeras zajedno i da pošaljemo poruku mira, koja je strašno važna da dođe iz Beograda“, rekla je Govedarica.

Urednik knjige Slaven Rašković je naglasio da treba odati priznanje specifičnoj poziciji Cvetkovića kao „ratnog fotografa koji u vreme ratnih događaja pokušava beskompromisno slikati ono što vidi, bez obzira na kojoj strani se nalazi, čemu ima pristup“.

„Sigurno nije bilo lako biti na ratištu sa ljudima koji su radili neke od ovih stvari koje vidimo na fotografijama, dok su sigurno znali da su njegove fotografije objavljivane u opozicijskim listovima i međunarodnim medijima“, rekao je Rašković.

Ocenivši da bi „u postjugoslovenskim zemljama svi narodi hteli da se narativ o ratu izgradi da se svi gledaju kao žrtve i pobednici“, Rašković je dodao da je u Hrvatskoj to jako dobro zaživelo, jer je dan „Oluje“ proslava gde su žrtve u drugom planu, dok je Vukovar komemoracija žrtvama i slavljenje hrvatskog naroda.

Rašković je ocenio da su u Hrvatskoj i Srbiji „u ogromnoj meri zaglibili u komemoriranju stvari“ i da je „čitava priča prazna od sadržaja“ i radi se o „stvaranju monopola nad smrću i odavanju počasti“.

„Ova knjiga je mogla izaći pet godina nakon rata i bila bi jednako relevantna kao sada. Izašla je sada, a bojim se da bi mogla izaći za deset godina i da bi situacija u društvu bila jednaka. I to je ono što je porazazavajuće“, ocenio je Rašković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar