U trendu

Izložba “Snoviđenja” Gorana Mitrovica u galeriji „Dar Mar“

BEOGRAD – Izložba „Snoviđenja“ umetnika Gorana Mitrovića otvorena je večeras u beogradskoj galeriji „Dar Mar“, a na radovima koje umetnik izlaže kroz slike, crtezer i objekte publika je imala prilike da se prepusti istraživanju maštovitih, fantastičnih i veoma čudnovatih svetova autora.

Autor Goran Mitrović (54) živi i radi u Sremskoj Mitrovici, gde je i rođen, a prva likovna iskustva je imao u likovnom studiju Centra za kulturu u ovom vojvođanskom gradu, koji je vodio slikar Dragan Martinović.

Tokom 1990. godine umetnik je upisao Likovnu akademiju u Sarajevu u klasi profesora Ratka Lalića, a studije je završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod profesora Dušana Todorovića.

Mitrovićeva dela nalaze se u mnogim uglednim institucijama, galerijama, u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, a zastupljen je u enciklopedijama, leksikonima i knjigama o umetnosti.

O tome šta publika može da očekuje od najnovije serije radova „Snoviđenja“, kustos i istoričar umetnosti Dejan Đoricg u katalogu izložbe piše da je njegova slika i sada posle svega odraz neprekinute veze sa tradicijom, a Mitrović u funkciju drevnosti stavlja i mašinu.

“Tako sada vidimo da on stvara i objekte, male skulpture kućica sa figurama kao u niši oltara, koje radosno podsećaju na stare švajcarske satove sa ptičicom. Mitrovićevu priču vidimo kao bajanje koje se odnosi na suštinsko i leči dušu posmatrača zasutog demonijom bezdušne savremenosti“, navodi Đorić.

Smatra da je „Mitrovićev univerzum sličan onom koji se ukazuje u procepu vremena, kada popuštaju racionalne stege i njegovo slikarstvo je između ostalog i procesija, ritual, karneval, grozničavo, praznično i svečano, uhvaćeno u trenucima zanosa ili srećnog opuštanja“.

Više istoričara umetnosti u katalogu izložbe slaže se da je sremski slikar Goran Mitrović jedan od najosobenijih i najoriginalnijih na srpskoj likovnoj sceni.

Zanimljivost razvojnog kreativnog puta leži u tome što je Mitrović započeo karijeru kao slikar koga ne zanimaju crtež i grafika i od prvih izložbi 90-tih godina bio je afirmisan kao istaknuti realista, predstavnik retke vrste tzv. “zavičajnog realizma”, jedinog srpskog doprinosa istoriji svetskog realizma.

Motivi na radovima su venčanja i rat strašila, teme su ga vodile i ka ratu mašina, oživljenom carstvu otpada u etno okvirima. Tako se postepeno okretao sve više ka začudnim svetovima, u daleke predele mašte, prema fantastici koja ne duguje čuvenim pokretima „Mediala“ ili „Zemunska grupa“.

Izložba „Snoviđenja“ biće otvorena do 1. oktobra.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar